Zašto mi ovu bol nanosiš,

zašto me mučiš i teraš na kraj,

možda nekad i shvatiš...

al' biće to kasno...znaj.

Sve je u trenu nestalo...

zauvek...shvatam konačno.

Sve bilo je uzalud...

sve bilo je lažni sjaj,

osećaj taj nosiću večno u sebi,

kao trag prošlosti za koju sam živeo.

Sam, bez tebe, bez nas, sopznajem bol...

I trpim k'o pas...ćutim a vrištao bi'...

Srce se lomi...nestaje duša,

nastavljam život u dubokoj komi...

slomljen od ljubavi, koje više nema.

Možda nekad i shvatiš...

al' biće kasno znaj.

Mrtav čovek pred tobom stoji,

i dva su puta... za Pakao i Raj.

Svoju bol nosi k'o druga...

i odlazi...u nepovrat