U mom osnovnom vaspitanju, veliku ulogu je odigrala moja baka. Mama i tata su naporno radili, tako da nisu imali puno vremena da se bave vaspitavanjem mene - njihovog mezimca.

Tako je sav teret pao na nejaka pleća moje bake. Ona je tačno znala sve!

A ja sam bio jako nezgodan po pitanju saradnje. Na jedno uho mi je ulazilo to što je baba pričala, a na drugo, istog momenta i izlazilo. Znao sam šta znam...i tačka.

No i pored toga bio sam jako talentovan, kad sam bio mali! Posebno za muziciranje.Svi su govorili: „ Ako od ovoga nešto postane, to će biti pravo čudo! Pa on je za muziku pravi fenomen"! A kao dokaz ovoj tezi, evo jednog primera iz prakse. Klavir je u pitanju.
Jednoga proleća se u mom kraju dogodila tako strašna i nezapamćena poplava. Voda je dolazila sa svih strana... sa neba, putem... iz oblžnje reke u koju su se ulivali nabujali planinski potoci...

Ni našu kuću nije zaobišla tolika količina vodurine. Sobe su bile pune vode. Voda se prelivala preko prozora, ulazila u kuću kroz sve moguće otvore i šupljine. Moja baka i ja smo bili sami u kući, kada je ona komandovala brzu evakuaciju.Tako je ona je prva je na kauču isplovila iz poplavljene kuće, a ja sam je, iako SAMOUK, striktno pratio na KLAVIRU! BEZ DANA VEŽBANJA!!!