Koliko puta smo se pitali shta je uopshte sreca.......Kojim slucajem surfovanjem po netu naishla sam na jedan clanak gde su britanski psiholozi istrazivali shta je to sreca pa sam reshila da ga postavim ovde pa ako nekoga zanima neka procita.........

Britanski psiholozi pronašli formulu sreće
U uzaludnoj potrazi za apsolutnom srećom

Da li sreća uopšte može da se izmeri? I šta je uopšte sreća? Koliko puta je samo izgovorena banalna rečenica - "Au, baš sam srećan što sam završio ovaj dosadni posao". Da li taj iskaz nosi više sreće onom ko ga je izgovorio, ili je srećnija osoba koja kaže da je upravo "srećno zaljubljena", ili je srećna što je "našla dobro plaćen posao"...

Razne i brojne definicije sreće, tipa ""rođen pod srećnom zvezdom", "sreća je u malim stvarima", ili - "samo da mi se osmehne sreća"," pokazuju koliko ljudi, zapravo, razmišljaju ili maštaju o sreći i svoj raznolikosti, neuhvatljivosti i prolaznosti tog osećanja, koje je, naravno, opevano i u pesmama. Setimo se samo čuvenog stiha Desanke Maksimović: "..."sreća je lepa samo dok se čeka...""

U vremenima kao što su naša o sreći se verovatno više mašta, jer se podrazumeva da, kad čovek ima sreće može i da se domogne svega što mu padne na um, a možda je to tek utisak laika koga mogu lako da demantuju čak i razni napisi iz svetske štampe. Nedavno su i domaći mediji preneli Rojtersovu informaciju da su britanski psiholozi uspeli da izmere sreću! I izraze je čak matematičkom formulom! Prema toj formuli sreća je jednaka zbiru R+5E+ 3N, a u toj jednačini R su lične osobine, E je egzistencija, a N unutrašnja snaga.

Do ovog otkrića psiholozi su došli, javio je Rojters, na osnovu "opsežnog istraživanja koje je pokazalo da se definicija sreće veoma razlikuje po starosnim grupama i polovima". Tako je otkriveno da je ženama važnije lepo vreme, (znate za ono - čim je sunce, ja sam srećna), druženje sa porodicom i gubljenje težine... Prema objašnjenju britanskih psihologa, ispada da su muškarci romantičniji, jer za sreću je njima potreban, ne samo seks, hobi i pobeda voljenog fudbalskog tima, već i romantika!

Kako na ovo otkriće reaguju naši psiholozi i antropolozi?
Psiholog dr Panta Kovačević priznaje da se on ne bi usudio da tako nešto uradi, jer je veliko pitanje šta se zapravo, meri i kako se sreća definiše.

- Laički gledano, sreća je, pre svega, subjektivan doživljaj. Imate čoveka, rekli bi da je jadnik, a on je srećan, a imate i ljude koji imaju sve preduslove da budu srećni, a ustvari su duboko nesrećni. Teško da ćete naći objektivne pokazatelje sreće, kod različitih ljudi to je različito. Ako prihvatimo da je to subjektivan doživljaj, kod svakog pojedinca bi trebalo primeniti različitu formulu. Britanski istraživači su pokušali da naprave objektivnu formulu kroz koju se vidi njihova definicija sreće.

U principu, sve može da se izmeri, i inteligencija, i zdravlje... ali bojim se da to nije dovoljno, jer se radi o subjektivnom doživljaju. Na primer, 1927. organizovan je skup na kome je petnaestak vrhunskih psihologa bezuspešno pokušalo da usaglasi definiciju inteligencije. Razišli su se sa većim razlikama nego što su došli. U psihologiji se još uvek ne zna šta je inteligencija, niti ona može da se izmeri sa velikom sigurnošću, a kamo li sreća - komentariše dr Kovačević.

On misli da ima stvari koje su nemerljive i da je dobro što je tako, jer smatra da je sasvim u redu da postoji neka doza neizvesnosti. Da nije tako, život ne bi bio mnogo zanimljiv.
Antropolog mr Lidija Radulović veruje da sreća može da se meri, ali ako su ispunjeni određeni uslovi.

- Ako je u pitanju naučno istraživanje u kome su istraživači došli do formule na osnovu velikog uzorka i velikog broja ljudi koji mogu da potvrde tako nešto na osnovu sopstvenog iskustva, u tom smislu, možda može da se kaže: " "za većinu ljudi sreća znači to i to"". Mislim da je to istovremeno i pitanje značenja i ako je za većinu nešto isto ili slično, onda možda, sreća može da se izrazi i matematički - smatra ona.

Jedan od obrazaca Zapadne civilizacije koji podstiče potrošački mentalitet nudi nam vrednosnu poruku o tome kako treba da izgledamo, kako da se oblačimo, ili ponašamo. Sa naslovnih stranica listova, ili sa TV ekrana, prosto nas zaslepljuju svojom lepotom mlade, vitke žene, skupoceno i moderno obučene. One nam se smeše i izgledaju srećno i zadovoljno. Tu su i knjige i saveti koji pljušte sa svih strana kako da zadržimo partnera, da budemo uspešniji na poslu i u komunikaciji sa drugim ljudima...

Na te sugestije se gleda kao na recept koji treba slediti. Sad imamo i matematiku sreće, pa gde će nam biti kraj?...
- Formula sreće, ma koliko bila individualna, zavisi od bitnih vrednosti savremene kulture, od toga šta znači biti srećan, do toga kako postići tu sreću. Mi jesmo bukvalno preplavljeni literaturom koja nas upućuje kako da postanemo lepi, vitki, zdravi i kako da gospodarimo sobom, da ostvarimo uspešnu komunikaciju, ili da osvojimo osobu suprotnog pola...

Sve su to neke formule za uspeh, odnosno sreću, koje nam govore o sistemu vrednosti. U svakom slučaju, onaj ko teži za srećom, što je sasvim normalna stvar, i ko uspe da uskladi svoje individualne doživljaje sreće sa kulturnim standardima, on će verovatno moći da kaže - "Ja sam srećan". Međutim, to je opet, u krajnjoj liniji, individualno značenje sreće - ocenjuje mr Radulović.
  
 
Ljudi teže da budu srećni "odavde do večnosti", tragaju za apsolutnom srećom, stalno žele da produže taj blaženi osećaj, ali iskustvo govori da tako nešto postoji samo u bajkama za decu i srceparajućim serijama i filmovima sa srećnim krajem.
- Mislim da ne postoji čak ni kontinuirana sreća, postoje samo trenuci sreće i upravo je u osećaju da sreća može da bude pomućena - čar trenutka u kome smo srećni. Nemoguće je da čovek na svim nivoima bude apsolutno ostvaren, srećan i zadovoljan - kaže mr Radulović.

Sreća se često brka i sa novcem, misli se, mladi naročito, pa taj Baja mora da je srećan, ima puno para! A opštepoznata stvar je da su i bogati ljudi nesrećni. Uvek se nađe razlog da budete nesrećni i nezadovoljni sobom. Čak i kad ste bogati!

Psiholog dr Dragan Popadić spada u one koji misle da sreća može da se meri samo u određenim prilikama i donekle.
- Svako može za sebe da kaže da li je u nekom periodu, manje ili više srećan, može sam čovek uporediti stanja u kojima se nalazi. Mnogo je teže uporediti sreće različitih ljudi, Tu se možemo verovatno oslanjati samo na krajnje grube procene. U tom smislu je merenje moguće, ali onako kako ljudi zamišljaju merenje, vrlo precizno i objektivno utvrđivanje nijansi, tako nešto je prosto nemoguće - komentariše dr Popadić.

Štura informacija o epohalnom pronalasku formule sreće njemu liči na "igru gluvih telefona".
- Po meni, radi se o prepričavanju jednog standardnog statističkog postupka koji je pokušao da nađe neke korelate niza, verovatno nasumice prikupljenih varijabli, sa samoprocenom vlastite sreće ili zadovoljstva. Statistička aparatura će izbaciti neke brojeve i neke korelate kojima će svaki stručnjak pridati daleko manji značaj i drugačije će ih protumačiti nego što će to uraditi neki laik ili novinar - ocenjuje dr Popadić, uz opasku da je ljudska iskustva veoma teško porediti i da, osim statističara i psihologa kojima je to posao, retko ko bi se i usudio da se lati takvog, relativno uzaludnog posla.

Najsrećniji na svetu

Kod nas se spominje još jedna teorija koja na prvi pogled može da bude skroz uvrnuta, a po kojoj su nasjrećnije i najdugovečnije osobe na zemaljskoj kugli prirodne plavuše sa zelenim očima, jedinice, mažene i pažene u detinjstvu i kasnije i koje su po malo infantilne i uvek blaženo osmehnute...
- Uzmimo da je ta priča izvitoperena laičkim interpretacijama od prvobitne, koja je verovatno imala izvesnog smisla.Uzmimo još da je to istraživanje rađeno, na primer, u Velikoj Britaniji, gde oni koji su tamnoputi, pripadaju prosto drugim rasama i istovremeno nižim slojevima koji žive u mnogo tegobnijim uslovima. I onda, ta činjenica da boja kože ili kose ima ulogu u socijalnom statusu, u uslovima života, odraziće se na kraju, reflektovana kroz niz statističkih ogledala, u informaciju - da onaj ko ima plave oči duže živi od onoga ko ima crne. tumači psiholog Dragan Popadić.

ahahahaha o boze svashta shto znaci ipak sam najsrecnija osoba :))))))))))