Barak Husein Obama, 44. po redu predsednik Sjedinjenih američkih država. Cermonija je počela još u petak, nizom predinauguracionih ( polomih jezik..uhh.. ) manifestacija, za sutrašnji konačni inauguracioni čin prvog afroamerikanca na čelu "faktora mira i stabilnosti u Svetu". Ide voz na relaciji Filadelfija - Vašington prelazi tzv. Linkolnov inauguracioni put. Maše afroamerikanac špalirima ljudi pored koloseka; tradicija, ceremonija i folklor... Radosni su svi amerikanci afričkog porekla, svi afrikanci kenijskog porekla, stanovnici Havaja, a i bar 3/8 ostale svetske populacije. Dolazi neko nov, sa možda novim idejama i shvatanjima, sa novim modelom kako sve to treba da izgleda, dolazi neko ko možda nešto i obećava...ili bolje rečeno daje nadu. Ali... "Ki vivra vera" ,kako su govorilili stari latini ( "Živi bili pa videli" ). Strategija politike SAD je davno postavljena i isplanirana, za narednih bar 100 godina. Ne sede za džabe timovi raznoraznih eksperata i planera...oni eksperimentišu i planiraju. Afroamerikanac jako prijatnog izgleda i razoružavajućeg baritona, je tu, da običnim smrtnicima da nadu...da li lažnu ili ne, videćemo. Naravno posle inauguracije, kada Ujka Sem krene utabanom stazom ekspertskom i planerskom. Biće nade onoliko, koliko bude i skretanja sa staze. U trenu se setih; Irak, Iran, Avganistan, Kosovo...svetska finansijska kriza, probuđeni usnuli medvedi - Kina, Indija, Brazil...a Boga mi i Ruski džin sa sve Putinom, Medvedevim i Gaspromom. Barače, Barače...neće ti biti lako...i zato daj GAS, GAS, GAS... i ubaci u 6 - tu brzinu - automatik.

Opisi: nekako poklopilo