Mislima te u oblik sna pretvaram
i dok sapatom izgovaram zelju za tvojim likom,
prilazis mi zemljan i okupan vatrom.
Tih poput vetra nosis jedro moga glasa,
a ja te u odsjaju ceznje gutam
i u plavoj svetlosti daljine,
one iste svetlosti iz koje izranja ljubav,
takvog smelog i tako zrelog,
kao ljubav nas samih,
kao bozanstveni dar prinosim
i medenog u sebi iskonskom tisinom ljubim.

Iako te sad nema kraj mene,
iako su se vrazije udaljenosti ponovno razgalamile
hodas abecedom zagrljaja ponosno u meni
i slikom osmeha koracas mojim usnama.

Oduvek te u svom srcu i svojoj dusi imam
i tu spokojno odrastas,
a metri i kilometri sto se ponavljaju
i gaze vreme rastezuci moj pogled,
kao da se i ne dogadjaju
ili se nikada nisu dogodili.

Samo se mi sretni dogadjamo
u mnostvu tog prokletog cekanja.
Ne klecimo, opiremo se nadiranju samoce
i u vecnim jutrima istine,
poput uzarenog pogleda,
kao plemeniti dodiri ljubavi,
pod prstima mesecine nestajemo.

Mislim na tebe vise
nego na ista drugo.

Ponekad mislim na tebe
da bi se utesila
ili zagrejala svoje srce
ili svom danu dala
vise suncavog sjaja...
Ali cesto me iznenadis
kad se pojavis u mojim mislima.

U trenu kad se budim
setim se
kakvu si neznu ulogu imao u mojim snovima.
I tokom dana
kad imam miran trenutak
i kad pustim mastu na volju
ona me neizbezno nosi,
u tvoje ruke i dopusta mi da tamo boravim
i znam da nista radije ne bih cinila.

Znam da moje misli
odrazavaju samo
nadu moga srca puna ljubavi
jer kad ih pustim da odlete
njihov put me uvek vodi do tebe.

Vise ni sama neznam po koji put
ti hodas po mislima mojim...
tu si,u glavi,u srcu,u dusi...
ali si u stvarnosti daleko,i volis neku drugu...

Zagrli me jednom,
neka srce uz srce kuca,
dozvoli da te osetim i da cujem kako dises...
dopusti da te volim,da dokazem da mogu,
bez obzira sto je mozda uzalud
dopusti mi da te volim......

Ne radi mi to...
ne dozvoli da patim...
da mogu,volela bih da vreme vratim
i sprecim sebe da te upoznam....
mozda bih tada patila manje nego sada...
makar malo manje...

Zagrli me jednom,
neka srce uz srce kuca,
dozvoli da te osetim i cujem kako dises...
dozvoli mi da te volim,
bez obzira na sve...........

Tisinu ce razbiti moje misli ... osvrcu na vreme kada sam te nazivala 'neznancem bez imena' i kada si ziveo samo u mojoj masti, nista stvarno ... nista opipljivo, samo snovi, moji snovi, moje zelje i ceznja, moja skrivena strast, potisnuta, ostavljena netaknuta ... dva razlicita sveta.... Mesecima sam zivela u tami, prokleto zeljna saznanja ... svaki deo mene ceznuo je za trenucima kada cu i opet biti zena, nezna, podatna, putena .... divlja i strastvena, snovi su me grabili svaku noc na plahtama uredno slozenim pod telom mojim, jutrom sam se budila a da se pomakla nisam ...cvrsto su me drzali, zarobili ... ponekad ih proklinjem, ponekad zivim ...danas ih pretvaram u stvarnost i ne zamaram se time koliko ce trajati ...moji snovi danas imaju ime ... cine me zenom... Razbacala sam misli, razbacala mastu oko sebe, utopila se u stvarnosti i sve dok moja dusa ovako oseca zanos i toplinu, silnu zelju da me dodirujes, vrtoglavicu i strah od neverice i pitanja, da li se zaista sve ovo meni dogadja, da li me zaista zelis ..... tvoja sam... Jednom i opet neces imati ime ... ostace samo tragovi i secanje na vreme kada sam se osecala drugacije ... dobila sam ono sto sam zelela, dobila sam i vise nego sto sam mogla pozeleti ... beskrajno zahvalna na svakom trenutku koji imam ...