Nakon mnogo puta govoreci otici cu ,, i uvjek se vratim ,,, jer je desetka ipak postala na neki nacin dio moga zivota ,, mnogo puta rekla i hiljadu puta porekla ali sad vam svima kazem definitivno ZBOGOM  ne zbog nekih clanova ,, jer tu sam ipak zahvaljujuci desetki upoznala VIRtualno mnogo dragih ljudi ,, ali sta naprave od nje to je za zaplakati ,, nema tu vise ni zezanja samo neko natezanje ,, neke svade ,,u sustini njih 70 % gledaju samo kako bih podjebavali nekoga ,,, svi govore spajamo ljude ma tu se ne spaja tu se samo jedno drugo ( da izvinete ) podjebava ,, nista vise ,,, koliko  starih clanova mi fale pa neka se sajt DESETKA malo upita sto ih nema vise ,, 

Pa kad vidim kome sve pripadne ona funkcija da bude ADMIN ,,,, po cemu se to bira nisam nikad skuzila ,, ( mozda se nisam dovoljno ulizavala ljudima ) a mozda i kako covjek boravi na sajtu ,, a da se ide po tome e pa onda sam mogla da budem vec odkad ,, postala tu vec iventar samo mi trebali krevet da naprave tu cak ne bih im nista ni naplatila ,,, koliko sam volila ovu stranu ,,, a sad,,,,,, sad vam svima kazem ZBOGOM  hvala svima na druzenju   a ostalima zelim LJEP OSTANAK NA SAJTU DESETKI!!!!!!

 

 

 

 

 

 

 

....vrishtao bih....koliko mi ona treba i nedostaje.....

Trazim da budes tu,

i kad mi je tesko,
i kad se smejem,uvek,
cak i kad me boli glava,
pa i kad mi se spava.
Da mi tvoje ruke kosu miluju,
a tvoji prsti po vratu dodiruju,

Trazim da budes uvek tu,
da ne budem sama kad to ne zelim,
da sa tobom pricam i da se veselim,
zivot da zivim plucima punim,
da ne das nikad da se zbunim.

Trazim da me postujes,
kao coveka i kao zenu,
sitnice nekad da znas da oprostis,
i sa svim mojim manama da zivis.

Trazim da budes pazljiv,
da shvatis i razumes da sam zena,
da nisam tvoj sparing partner,
u bitci zivota zauvek izgubljena.

Trazim da budes nezan,
tvoj sapat nezne stihove niz kosu svako vece da mi spusta,
tvoje oci da me maze pogledom,
a tvoje ruke nezno niz ledja kao morski talas da me opuste.

I trazim jos mnogo toga,
ni ne slutis sta sam u stanju zbog tebe,
koliko mogu da ti poklonim sebe.
I ponekad ako treba da budem i stena,
a ja sam samo jedna nezna zena,
koja zeli da bude tvoja za sva vremana.

Evo draga moja stigla i ja konacno....auh odavno nisam bila ovde i rekoh sebi ajd neshto da napishem.....sanjala neshto nocas pa morala da svratim makar na kratko hahaha o bozeeeeeeeee.......proshlost me prati izgleda neznam ni sama shta da kazem ili vec shta da napishem... u svakom slucaju drago mi je biti ponovo ovde...mada ne mislim da se predugo zadrzavam......nema se ovde shta vishe traziti....shta je bilo bilo je ......Hvala ti draga moja ze pesmicu i za sve ostalo moracu naci malo vishe vremena i otici malo do MSNa...ni tamo dugo nisam bila,pa da se ispricamo kao ljudi tj.zene inace mogu ti reci da uzivam u ovom zivotu....mnogo toga se promenilo zbog cega mi je mnogo drago ajoj nemogu ti opisati kakva sam osoba sada postala hehehe....jaca nego ikada i postala josh blesavija nego ikada kako ovaj zivot zna ljude i da razocara a Boga mi i da se ulepsha.....nadam se draga moja da si konacno nashla coveka svog zivota a ne da jurcash za onima koji su na daljini od njih te samo mozak moze zaboleti...iskusila sam na svojoj kozi ...ej odkad sam se rodila vishe srece nisam imala ahahaha.......samo tebi srecu zelim pa da se opet veselimuh da znash da mi nedostaje ono zezanje...ja mislim da sada kad bi se svi opet sreli bila bi prava ludnica.....sada sam kao odkacena,pushtena sa lancapalmice moja..... luda za tobom shta se tu mozeeeeeeee kad josh uvek ti ledja cuva djavolasta dok te neki dasa ne smuva a kad dasa naidje bog da te sacuva,jer dasa shmeker pravi samo gleda da ga uvali hahaha ajoj dosta sam lupetala .....odoh sada.........Ljubim teeeeeeeeeee punooooooooooo ma najvisheeeeeeee i nedostajesh mi

 

 

 

 

 

 

Ojhaaaaaaa,evo mene ponovo sa vama........Nisam se udala na svu srecu hehe....josh uvek zelim biti solo i uzivati maximalno u zivotu...mada bilo je onih kratkih avanturica.....Shvatila sam s vremenom da je zivot suvishe kratak da bih se vezala za nekoga,zato sada udri brigu na veselje......a kad budem reshila da nadjem pravog onda bice svega pa ako Bog da i jedno dva klinca:)))....nigde se ne zurim,otom potom svaka krpa nadje zakrpu...Konacno posle duzeg vremena opet sam ona stara i vishe nishta ne dajem da me ubije u pojam niti da na bilo koji nacin dotaknem dno,nema te osobe koja je zasluzna tome.....Shta je bilo,bilo je i nece se vishe ponoviti...naucila sam mnoge stvari i to na svojim greshkama a ne na tudjim,josh jedna nauka u zivotu....Voli ono shto ti je pri ruci a ne ono shto ti je daleko od oka a u srcu postoji i nemozesh ga dotaknuti....Volela sam jednu osobu jako puno i nije mi bio na dohvat ruke....zato se desilo to shto jeste....mogu samo jedno reci i posle svega ovoga shto se izdeshavalo opet ce mi ostati jedna draga uspomena,opet skoro godinu dana nije malo a i nisam zlo pamtilo....kad tad se to vrati mozda ne sa moje strane vec od nekog drugog,kako ko radi tako mu se vraca to je cinjenica,zato sam uvek gledala da radim dobre stvari a ne loshe...jeste da mi je ova godina loshe krenula ali mogu reci da je istina ono shto kazu posle kishe dodje duga i tako i jeste....shvatila sam da covek treba da se ponosi i da bude zadovoljan sa time shto ima i da bude srecan shto jeste ta osoba koja jeste.....ovog leta tj.shto se tice godishnjeg obishla sam dosta gradova i nagledala se svega i svacega i prosto sam morala nekim ljudima da se divim kako zive i kako prolaze u zivotu....ipak kad pogledam sebe jesam jedna od najsrecnijih osoba na svetu,nije ljubav sve i zbog nje vishe necu padati u bedak....ljubavi su mnoge bile koje su prolazile kroz moj zivot a i ko zna josh koliko ce ih biti...Sada sam reshila da vishe posvetim paznje prijateljima svojim nego netu....jer mnoge koristi i nemam od toga,jeste zezanje shto i obozavam naravno ali ponekad zna i glava da te zaboli....da se jednostavno nervirash zbog nekih gluposti koje druge osobe shvataju skroz drugacije nego shto si ti zamislio......Bila sam napadnuta od jedne osobe kako mu kvarim zivot ali jedno da je ta osoba bila iskrena prema meni kao shto sam ja bila prema njemu nikada se nebih zezala na taj nacin i nebih doshlo do nekih nezgoda ali kao shto uvek kazem idemo dalje...ne zelim se vracati na proshlost sada mi je samo bitna buducnost i sve loshe ostavljam iza sebe a onih lepih stvari rado ih se secam.........Inace odmor kao odmor provela sam se fenomenalno...nemogu se pozaliti ni malo...gde sam najmanje gledala da budem to je bilo u kuci :)))....Hvala ti boze shto si mi pokazao pravi put i shto sam posle duzeg vremena otvorila oci i shto sam pocela da zivim u realnom svetu a ne u nekom snu koji je trajao dugo.......dobro je pa sam uspela da se probudim na kraju hahaha uzaaaaaas....

 

Kad me stegnu nemiri
i zidovi blede boje,
kao da divlji vetrovi
nose sve ono sto je moje,
to jedino ti umes da osetis,
i jedino ti, mogao bi sve da promenis...

Kad me slome porazi
i tuga sto me uvek ceka,
neka me svi zaborave,
niko mi drugi ne treba,
to jedini ti mozes da osetis...

Samo da si tu da me zagrlis,
samo da si tu da stobom se budim,
samo da si tu da me izlecis,
samo da si tu da skroz ne poludim,
Samo, samo da si tuu...

Jedna prica o ljubavi koja se zove "devojka tuznih ociju.....jeste tuzna i duga prica ali vredi procitati...odavno sam je na netu nashla ali nikako da je postavim i reshila danas da je stavim pa ko zeli neka cita....ima se ovde mnogo shta pametnog nauciti i ovo se zove prava ljubav...

 

Bila je jednom, nekada davno, ona.... Djevojka sjetnih ociju i tuznog osmjeha.... Izgubljena u nekom, za nju nepoznatom svijetu, trazila je svoje mjesto pod suncem, trazila je ljubav koja ce je grijati, koja ce joj pomoci da sve okrutnosti ovog svijeta zaboravi. Nekog s kim ce moci podijeliti ono sto krije u sebi. Nekoga kome ce moci svu svoju ljubav pokloniti. Nekoga kome ce moci vjerovati, ko ce je nasmijati i razumjeti te momente kad su joj oci bile zamisljene i tuzne a ona negdje daleko u mislima odsutna od njega....

Prolazile su godine, a ona je i dalje bila sama. Odustala je traziti tu ljubav za koju je zeljela dati sve i koju je zeljela da vjecno traje. Sebi je govorila da tako nesto jednostavno ne postoji.... I onda, jednog dana, u njen zivot je neocekivano usao on. Osoba koja je bila tako drugacija od toga sto je ona zamisljala i zeljela.

Isto kako je neocekivano usao u njen zivot, tako je u neopisivo kratkom vremenu uspio da je izvuce iz njene rezerve, da zid koji je ogradila oko sebe srusi kao kulu od karata. Osvojio je njeno srce i uspio da joj vrati osmjeh na lice.... Osmjeh koji joj i onda kad njega nije bilo kraj nje nije silazio s lica. Nije mogla vjerovati da se to njoj desava, da ona moze biti tako sretna, tako ludo voljena....

Mnogi nisu razumjeli sta je ona vidjela u njemu, zasto bas on pored toliko drugih, "boljih" od njega. Ona se samo smjeskala i odlucno odgovarala da joj on daje ono sto je oduvijek sanjala. Samo on i niko drugi.

Prolazilo je vrijeme i njih dvoje su iz dana u dan bili srecniji. Ni njegova a ni njena okolina to nije shvatala. Mnogi su samo odmahivali glavom i govorili kako to nije ok, kako prave gresku zbog koje ce oboje na kraju kajati. Jednostavno, nisu jedno za drugo. No, ona nije htjela da cuje nista. Borila se protiv tih predrasuda, nije zeljela da joj niko kvari tu srecu koju je nakon tolikih godina napokon nasla. Bila je ubjedjena da ce to trajati do kraja zivota.

Kako su se luckasto ponasali! Kako su se znali smijati bezveznim stvarima, necemu sto niko drugi nije razumio. Satima razgovarati a da ne postanu umorni od "filozofiranja". I opet, tu i tamo se ubaci poneko stidljivo "volis li me?" I odgovor: "pa znas..."
"Ne, ne znam. Reci."

I onda promjene temu. Nekako su oboje u dubini duse bili djeca. I koliko god su zeljeli da rijecima pokazu osjecaje, nije im uspjevalo. Tek ponekad, dok su u tami noci, kad im se lica ne vide, sapne jedno od njih:
"Volim te. Jako. Previse"

Tisina. Oboje slusaju odzvuk tih rijeci. Svejedno ko ih je izgovorio, govorio je i u ime onog drugog.
Vrijeme je prolazilo. Njih dvoje su bili sretni, uzivali su svakim danom sve vise jedno u drugom. Planirali su zajednicku buducnost. On je cesto govorio o djeci. Djeca su zivot. Kruna ljubavi. I buducnost. Zelio je da ima bar troje. Ona se na to smjeskala i zamisljala kako bi to bilo. Te male slatke vrascice, sa predivnim ocima njihovog oca.

Jednog dana su se dogovorili da idu u kino. Ona se spremala i radovala susretu s njim. I odjednom joj se zacrnilo pred ocima. Probudila se na podu spavace sobe. Nije joj bilo jasno sta se desilo, koliko dugo je lezala tu bez svijesti. Sigurno je umor i iscrpljenost, pomislila je. Tih dana je stvarno imala jako puno posla. Vrijeme je da idu negdje na odmor, da se opusti i zaboravi sve obaveze. Osjecala se jako umorno i malaksalo. Najradije bi ostala kuci.

Ali, kako to da mu objasni? Zbog cega odjednom ne zeli da ide u kino, kad se toliko radovala tom filmu? Nije zeljela da ga uznemirava, da se brine bez razloga. To je samo jedan trenutak slabosti, posljedica rada proteklih dana. Sama sebe je ubjedjivala da nije nista strasno. Skupila je svu snagu sto je imala, obukla se i tad je dosao on.

"Izgledas nekako cudno. Blijeda si." rekao je odmah s vrata.

"Hvala na komplimentu. Imas odlican fazon" namigla je ona i prebacila sve na salu. "Osjecam se izvrsno. Radujem se nasem izlasku."

U sebi je pomislila da vise sebe ubjedjuje u to. I da se nada da ce moci izdrzati tu vece a da on nista ne primjeti. Odmor, o tome moraju obavezno razgovarati.

Navecer, kad se vratila kuci, jedva je docekala da legne u krevet. On je predlozio da udje i popiju jos nesto skupa. Prvi put odkad je znala za njega pozeljela je da ide kuci, da je ostavi samu.
.... Odlucila je da ide doktoru. Vise nije islo tako. Zeljela je da sazna sta joj se to dogadja, a s druge strane njega nije htjela da zabrinjava. Trudila se da se sve to tajno obavi, da on nista ne primjeti.

Ali, on ju je poznavao bolje nego sto je mislila... Vec nakon par dana je nazvao i ozbiljnim glasom joj rekao da moraju razgovarati. Jednostavno, stize za pola sata kod nje, mora je vidjeti. Ona nije slutila o cemu se radi. Mislila je da ima problema na poslu ili tako nesto.

"O kome se radi?" upitao je skoro sa vrata.
"Ne znam o cemu govoris" odgovori mu ona iznenadjeno.
"Vec danima ne zelis da izidjes sa mnom. Stalno si kuci, kazes nemas vremena, umorna si, a sutradan te moj drug vidi u gradu. Jesi upoznala nekog novog ili ga ja vec poznajem?"

Njeni obrazi se zarumenise od ljutnje. Sta mu pada na pamet, da joj takve stvari prebacuje? Odkud mu pravo da takve gadosti govori.

"Nisi u pravu. Boli me sto tako razmisljas. Mislila sam da me poznajes i da mi vjerujes. Ocito sam pogrijesila" odogovorila mu je ljutito.

U ocima joj je vidio neizmjernu bol, ali nije odustajao. Bio je ubjedjen da mu nesto krije, i da to ima veze s nekim musarcem.

"Da, poznajem te i ocekivao sam da ces biti iskrena prema meni. Dogovorili smo se da odmah jedno drugom priznamo, ako nam u zivot udje neka druga osoba. Zasto mi to cinis?"

"Nisi u pravu. Mislim da je bolje da odes prije nego sto se kaze nesto zbog cega cemo se oboje kajati."

"Za to je vec kasno. Kajem se sto sam ti toliko vjerovao. Da nisam u pravu, rekla bi mi iskreno sta se desava." umorno se okrenuo i posao da izidje.

"Zao mi je, ne mogu. Zelim samo da znas da te neizmjerno volim" povikala je za njim, a suze su joj tekle niz lice.

Dva dana su prosla, on se nije javljao. Ona nije znala sta da mu kaze, sta da ucini. Pustila je da vrijeme tece i da mu se javi kad bude znala sta joj je. I onda je dosao taj nemilosrdni dan....

Telefon je zazvonio i probudio je iz nemirnog sna. Opet je bila previse iscrepljena da bi mogla ici na posao.

"Dobro jutro. Govorim li sa ....? zacula je muski glas.
"Da, ja sam. Ko je to?"
"Ja sam doktor Koprena. Dobili smo vase rezultate. Mislim da bi bilo bolje da dodjete u bolnicu da razgovaramo."
"Doktore, pa nije valjda nesto lose, kad moram doci?" u momentu je bila budna.
"Mislim da je bolje da dodjete ovamo i da razgovaramo. Mozete li biti za sat vremena ovdje?" upitao je i izbjegao odgovor na njeno pitanje.

Brzo se spremila i za nepunih sat vremena je bila kod doktora. Vidjela mu je po izrazu lica, da nesto nije u redu.

"I? O cemu se radi? Sigurno sam preumorna." pocela je nesigurno

"Postovana gospodjo, nazalost nije to. Vi imate tumor. I ovdje kod nas nemate mogucnosti ljecenja. Nemamo sve sto je potrebno da Vam pomognemo na vrijeme.

Osjetila je da se soba vrti oko nje. Tumor! Kako to? Tumor cega? Nije bila svjesna da place.

"Smirite se, molim Vas. Znam da nije lako, razumijem Vas. Da li imate mogucnost da odete negdje vani na ljecenje?"

"Doktore, o cemu se radi? Tumor gdje, kako?\" nevezano je pitala.

"Tumor na mozgu. Kako su nam nalazi pokazali, mi ga ne mozemo ovdje operisati. Jednostavno, nemamo te mogucnosti. Zao mi je." tuzno je odgovorio.

Bilo mu je jako tesko posmatrati tu mladu osobu, osobu koja je tek na pocetku svog zivota, a tako blizu kraja. Znao je da u takvim situacijama i trajanjem bolesti kraj moze da dodje za sedmicu dana, isto kao i za 2 mjeseca. Morala je brzo odluciti sta ce i kako.

Pokusao joj je objasniti sta se trenutno dogadja u njemom tjelu. Da moze mozda negdje da se operise, ali da je ishod i tad neizvjestan. Ako i prezivit, mogu ostati trajne posljedice. Ona je sve slusala sa nevjericom. Onda je skocila i rekla:

"Oprostite, moram ici. Moram biti sama. Pokusati da razmisljam....."

Vec je pocela otvarati vrata. On joj doviknu:
"Da, razumijem Vas. Molim Vas da danas, najkasnije sutra ujutro jos jednom dodjete. Moram znati sta ste odlucili. Zelim Vam pomoci."

Ona je samo potvrdno klimnula glavom i otisla. Setala je bez cilja po gradu, pokusavala da shvati sta se desilo. Da uvidi da to nije ruzan san, da je stvarnost i da mora nesto da ucini.

I onda je odlucila. Nazvace tatinog brata u Americi. Mozda joj on moze pomoci. Dugo se nisu culi, ali ipak, on joj je stric. Sigurno ce joj pomoci..... I tako je i bilo. Culi su se i on joj je rekao da ce joj organizovati sve za put u Ameriku. Kad bude tamo, rijesice ostalo.... Tad joj je palo na pamet, da mora svog momka obavjestiti o svemu. Ali sta da radi? Toliko ga voli da ne moze ni da pomisli da mu nanese bol. U glavi joj se vrzmalo stotinu stvari, slike iz sretnih dana su joj kao diashow prolazile pred ocima. Sjetila se njegove zelje za velikom porodicom. Znala je da je neizvjesno da ce ona ikad moci da mu ispuni tu zelju. I onda je odlucila sta ce uciniti.

Digla je slusalicu i okrenula njegov broj....

Nije bila spremna na to da ce se on odmah javiti.

"Zdravo, ja sam.
" pocela je nesigurno.
"Moram ti nesto reci. I mislim da je bolje da ti to odmah kazem. Bio si donekle u pravu kad si mi rekao da nesto krijem od tebe...
" nije znala kako da nastavi. On je samo cutao i cekao da ona kaze sta ima.

"Razmisljala sam ovih dana i shvatila da sam jos mlada da se tako ozbiljno vezem. Jednostavno, uvidjela sam da zelim jos da zivim, da putujem, da upoznam druge ljude i da uzivam. Oprosti mi. Mislim da je najbolje da se vise ne vidimo. Zao mi je
prosaputala je na kraju i prije nego sto je on uspio nesto reci spustila je slusalicu.

Telefon je odmah zazvonio. Nije se htjela javiti. On nije odustajao. Zvonilo je, zvonilo, njoj se cinilo da je citava vjecnost prosla prije nego sto je utihnuo. Ubrzo nakon toga stajao je na njenim vratima. Zvonio je, lupao rukom i govorio da zna da je tu, da moraju razgovarati.

Nijemo je sjedila na podu pored vrata a suze su joj se slijevale niz obraze. Pozeljela je da umre, da je vise nema. Osjecala je da joj se tijelo raspada u milijun komadica, da joj je srce mrtvo.

Ali, znala je da je tako bolje. Ne zeli da on pati i tuguje za njom. Mislila je da ce je on lakse zaboraviti ako bude ljut na nju, ako je vidi u nekom drugom svjetlu, kao nekoga ko nije vrijedan njegove ljubavi. Govorila je sebi da je tako bolje, da je bolje, da je bolje..... A suze nisu prestajale ici niz lice............

Dok je cekala da se sve formalnosti oko puta za Ameriku srede rijetko je izlazila iz kuce. Jednostavno, plasila se tog susreta s njim. Plasila se da ce pokleknuti, da nece moci podnijeti taj optuzujuci pogled iz njegovih ociju. On je uporno pokusavao da je dobije, i na kraju odustao. Njeni roditelji mu nisu smjeli nista reci. Bojeci se toga da ce tako rano izgubiti svoju mladu kcerku nisu zeljeli ni jednu zelju da joj odbiju.

Napokon je dosao dan njenog putovanja. Stanje joj se sve vise pogorsavalo. To malo lijekova sto je mogla nabaviti u gradu vise joj nisu puno pomagali. Bilo je zadnje vrijeme da ode. Srce joj se cijepalo dok je zadnji put koracala kroz grad. Cijelo vrijeme se pitala da li ce joj se pruziti ta sansa da jos jednom prodje tim prelijepim gradom. Bila je svjesna da je to jako neizvjesno.

Dok je prolazila pored njihovog omiljenog kafica ugledala ga je kroz prozor. Pricao je s nekim kolegama i nije je primjetio. Ubrzanim korakom je produzila dalje.

Roditelji su je ispratili na aerodrom. Majka je neutjesno plakala, ocu su oci bile pune suza i nije mogao ni rijec progovoriti. Bol mu se vidjela na licu. Znali su da je to mozda zadnji put da je vide.

Molim vas ne placite. Sve ce biti dobro. U Americi su dobri ljekari.
" pokusavala je da ih utjesi i osjecala da je snaga sve vise izdaje. Bojala se da ce se srusiti tu pred njima i skupljala i zadnju mrvicu snage samo da se to ne desi.

"Mama, ako neko bude pitao za mene....
" pocela je i nije znala kako da nastavi.
"Molim te, ne govori mu nista. Reci da sam na odmoru, da zelim malo da vidim svijet. Molim te.
"

Nije izdrzala, pocela je plakati. U tom momentu je mrzila sebe. Vidjela je koliko je tesko roditeljima da je gledaju. Otac joj je samo cutao, nije mogao ni rijeci da progovori.

Onda, kao spas u zadnji momenat cula je zadnji poziv za svoj avion. Vise nije bilo povratka. Morala je krenuti. Jako je zagrlila majku i prosaputala joj da je voli, da je ona najbolja mama na svijetu. Majka joj je glasno plakala. Okrenula se prema ocu i vidjela da mu suze idu niz obraze.

"Milo moje dijete.... cuvaj se molim te. I ako Bog da, vratices se ti nama ziva i zdrava nazad
" glas mu se pretvorio u jecaj. Nije mogao vise, okrenuo se skrsenih ramena plakao.

"Volim vas.
" rekla je jos jednom, okrenula se i otisla.

U avionu joj je bilo jako lose. Rekla je stjuardesi da joj treba vode, a ova ju je zabrinuto gledala.

"Nije nista strasno, ne brinite.
" pokusala se osmijehnuti. Pitala se sta bi se desilo da joj pozlije, jos gore, sta da umre tu????

Ne, ja zelim da zivim. Vrijedi se boriti. Ko zna, mozda, ako ozdravim, mozda me primi nazad, mozda shvati..... Nije osjetila da joj suze idu niz lice.

Odmah po dolasku u Ameriku su je smjestili u bolnicu. Financijski dio su preuzeli njen stric i njegovi prijatelji. Nalazi koji su tamo napravljeni nisu obecavali nista dobro. Ali ipak, mala nada je postojala....

Za nepunu sedmicu dana su je operisali. Nije se probudila poslije operacije. Nastale su komplikacije i pala je u komu. Niko nije znao, da li ce se ikada vise probuditi. Njen stric i strina su je svakodnevno posjecivali. Pricali su s njom i nadali se da ih cuje. Ali, nista se nije desavalo.

Prolazile su sedmice, a ona se nije budila. Troskovi bolnice su bili astronomski i stric se pitao kako to sve da plati. Ali, na iskljucenje tih masina sto su je drzali na zivotu jos nije pomisljao. Nije to mogao uciniti. Organizovao je da njeni roditelji dodju na mjesec dana tamo, da bi je posjetili i da zajedno odluce kako i sta dalje. Majka i otac su po citav dan bili kod nje i pricali s njom. Pustali njenu omiljenu muziku. Ali, nikakvih promjena nije bilo.

Doktor im je rekao da su sanse da se probudi i zivi normalno spale na minimalu. Sta da rade? Kako da odluce? Nisu mogli pustiti da se masine ugase. Njeno srce je i dalje ritmicki kucalo.

I onda, nakon 7 nedjelja cekanja i nadanja desilo se cudo! Probudila se. Uzas!!!! Nije se niceg sjecala, nije mogla da govori niti je vidjela na lijevo oko! Njeni roditelji su bez obzira na to sve bili presretni. Njihova kcerka im se vratila.

Poceo je najtezi dio: rehabilitacija. Roditelji su se morali vratiti kuci. Ona je morala ostati jos minimalno pola godine. Osjecala se uzasno. Ta nepoznata lica oko nje su je gusila. Nije znala kako da probudi svoja osjecanja da im uzvrati tu toplotu i ljubav. Bila je kao malo dijete. Nista nije znala.

Isla je na razne terapije. Polako je pocinjala da govori. Na pocetku su to bili samo glasovi, bez ikakve veze. Ali, napredovala je. A sjecanje na sve sto se desilo prije operacije vise nije bilo tu.....

Nakon godinu dana uzasnog truda bila je skoro zdrava. Vid joj se povratio i govorila je. Polako, nekad nerazumljivo, ali je napredovala. Svakim danom sve vise. Kad je bila dovoljno oporavljena, stric joj je pomogao da nadje posao. Odlucili su da ostane jos tu, dok ne bude skroz "stara". Njeni roditelji su opet dosli. Donijeli su joj mnogo fotografija i njenih stvari koje bi joj mogle pomoci da pocne da se sjeca. Ali, ni to nije pomagalo.....

Dok je sjedila sa mamom i razgledala slike u albumu, primjetila je da je na vecini slika sretna i nasmijana u drustvu jednog prelijepog muskarca.

"Ko je ovo?" upitala je svoju mamu. Ova ju je tuzno pogledala i rekla:

"To je tvoj bivsi momak. Jako ste se voljeli."

"Bivsi? Zasto? Sta se desilo?"

Onda joj je njena mama ispricala sta se desavalo posljednjih par mjeseci prije njene operacije. Bila je jako tuzna, ali nije nista osjecala prema njemu. Cisto iz radoznalosti je upitala da li znaju sta se s njim desilo.

"Dolazio je kod nas par puta. Trazio je tvoju adresu, broj telefona, bilo sta. Ti si nam naredila da mu ne smijemo nista reci. Nisi zeljela da pati zbog tebe. Mislila si, ako se naljuti i misli ruzno o tebi, da ce te brze zaboraviti i poci svojim putem."

"I? Jesam li bila u pravu?"

"Donekle. Dugo je bio sam. Onda je upoznao jednu djevojku. Ozenio se kratko prije nego smo mi krenuli ovamo." tuzno joj je odgovorila mama.

Mrzila je sebe. Zasto se nicega nije mogla sjetiti? Kako je mogla tako zaboraviti te osjecaje, koji su izgleda bili jako jaki? Nije se mogla razumjeti. Ipak, na neki nacin je osjetila bol zbog te ljubavi i svega sto se desilo.

Nakon tri godine poslije operacije je sve bilo ok. Bila je potpuno zdrava. Tumor se vise nije pojavio. Pricala je normalno. Ali je jos uvijek bila sama. Njeno srce nije bilo spremno da zavoli nekog muskarca. Odlucila je da se prvi put od operacije vrati kuci. Makar na kratko.....
I dodje napokon taj dan za koji je vjerovala da se nikad nece desiti. Setala je prelijepim gradom. Ovaj put zdrava i spremna da se bori za svoju proslost. Nadala se da ce ovdje naci odgovore na milijun pitanja koja su joj se vrzmala po glavi.

Duboko je udisala prelijepi miris proljeca. Jedinstven. Tako je osjecala, ali se nimalo nije sjecala da je to mislila i nekad davno, prije 3 godine, kad je ona bila "ona\".

I dok je setala s mamom i ona joj objasnjavala gdje su cula je da neko zove njeno ime. Iznenadjeno se okrenula i ugledala je jednog tako poznatog muskarca kako za ruku hvata jednu curicu od nekih godinu dana. Nije znala ko je to, ali je osjetila da joj srce brze kuca. Nista joj nije bilo jasno. I tad je shvatila da je taj muskarac zovnuo tu malu slatku curicu, a ne nju.

Pogledala je upitno svoju mamu i vidjela joj uplaseni, iznenadjeni pogled u ocima.

"Mama, poznajes li ovog muskarca?" upitala je.

"Da..." promucala je ona i nastavila "zar se ne sjecas fotografija iz tvog albuma? To je tvoj bivsi momak."

Tad joj je sve postalo jasno. Nije znala sta da ucini, kako da se ponasa. Pozeljela je da se sakrije, da je ne vidi. Nije imala pojma kakva ce biti njegova reakcija. Ali srce je na neki nacin tjeralo da se jos jednom okrene, da ga pogleda.... I u tom trenutku i on je ugledao nju.

Prvo iznenadjenje, pa bol, pa neodlucnost. Njegova dusa i osjecaji su mu se vidjeli na licu, i ona je shvatila da ga poznaje i razumije vise nego i jednu osobu s kojom je u ove tri godine kontaktirala.

"Volis li me?" zacula je odjednom. I onda cuje sebe kako odgovara:

"Pa znas...."

U tom momentu joj se stvorise slike iz proslih dana. Sjetila se toga! Vidjela je njih dvoje zagrljeni, beskrajno srecni...... Suze joj krenuse niz lice, srce hoce da iskoci iz grudi.

"Mama, idemo odavde. Dodji!" usplahirano rece. Vidjela je na njegovom licu da se dvoumi da li da joj pridje ili ne.

Okrenula se i pozurila, vukuci iznenadjenu mamu iza sebe.

"Zelim da idem u moj stan." odlucno rece. Majka joj jos nista nije shvatala.

"U tvoj stan? Ti se sjecas?????" s nevjericom je upita.

"Da.... Ne.... Ne znam... Nesto se desava sa mnom, ne mogu ti objasniti.\"

Krenula je instiktivno u pravcu svog stana.

"Oh Boze.... sta da ucinim?" pitala se. Shvatila je da ga jos uvijek voli. Da ga voli kao nikoga na svijetu sto je ikad voljela. "Mama.... hoces li se ljutiti, ako te zamolim da me ostavis samu? Zeljela bih biti sama i razmisliti. Toliko mi se stvari mota po glavi, ne mogu se snaci."

"Jesi sigurna? Da odem bar s tobom do stana...." plasila se izgovoriti, da se boji da ona nece sama znati naci put.

"Ne, to nije potrebno. Znam gdje stanujem." nasmijesila se ohrabravajuce.

Mama joj je samo bez rijeci dala kljuceve. Na licu joj se vidjela zabrinutost.

"Telefon jos nije ukljucen. Nismo znali da ces tako brzo osjetiti zelju da odes u svoj stan. Nismo bili spremni da ....." nije mogla zavrsiti recenicu. Plasila se da kaze nesto sto ce je povrijediti.

"Nema problema mama. Ne mislim telefonirati. Ako budem nesto trebala doci cu kod vas. Vidimo se sutra." okrenula se i sigurnim korakom krenula svojoj kuci.

Polako je usla i upalila svjetlo. Sve joj se cinilo kao da je prije pola sata izisla iz stana. Pogled joj je pao na fotografiju na radnom stolu. Prisla je i uzela je u ruku. Njih dvoje.... Srecni, nasmijeseni, zaljubljeni. Osjetila je kako joj se oci pune suzama.

"Sta si se uplakala, kao malo dijete" rekla je sebi glasno. I onda ocajno pomislila: "sta dalje?"

Znala je da ne smije kvariti njegovu srecu. Ona je bila proslost. Ali, da li je zaista tako? Zasto je svojoj kcerki dao bas njeno ime?

Upalila je radio i sjela za sto. To sto je osjecala se ne moze opisati rijecima. Na radiju je zacula pjesmu:

Lutam tu kroz puste ulice
Slutim da si opet uz mene
Tvoja njeznost meni znaci sve
Ona vodi kad je najteze
Sjecanja i snove moram sacuvati,
Ja znam jos te zelim ali to ne znas ti

Ova prica ce se pamtiti
Probudit cemo sapat vjecnosti
Vjetrovi zivota su jednom zaplesali
Svojom snagom ljubav tada probudili

I jos uvijek zivim za najljepsi dan
Opet te ljubim, osjecam, kao nekada
I jos uvijek zivim za najljepsi san
Iz kojeg me budi i otima
Dah svitanja...

Ustala je i ugasila radio. To joj nije trebalo. Uzela je stare albume i polako pregledala te fotografije. Najcesce su bili on i ona na njima. Tuga joj je obuzela srce, nije znala kako da si pomogne. Jasno joj je bilo, zbog cega nije mogla da se zainteresuje za nekog drugog muskarca. Iako joj je sjecanje bilo u tami, negdje duboko u njoj ta ljubav je bila skrivena i samo cekala momenat da ponovo izbije na povrsinu. I sad kad joj se to desilo nije znala sta da ucini.

Najbolje je da opet ode. Ne moze ostati u tom gradu gdje ce ga stalno sretati. Mora ga pokusati preboljeti, poceti novi zivot, traziti novu ljubav. Znala je da to trenutno nije moguce. Da ga tako jako voli, da bi sve u zivotu dala da se tih zadnjih par godina izbrise, da sve bude kao prije. Ali to je nemoguce. Otice iz ovog grada. Ponijece uspomene i ljubav prema njemu. Tu ljubav koja je toliko jaka i koja je tjera da ucini sve moguce da ga ne povrijedi. Znala je da on ne misli tako o njoj. U zelji da ga zastiti povrijedila ga je toliko da je nemoguce da joj to ikad oprosti. Mora zivjeti s tim.

Nije primjetila kako vrijeme odmice. Vec se pocelo smrkavati kad je neko zazvonio na njenim vratima. Uplaseno je ustala, nije nikog ocekivala, pa osim njenih roditelja niko i ne zna da je tu. Ne, neko zna.... Da li je to on?

Polako je krenula prema vratima i provirila kroz spijunku. Vidjela je samo dugu crnu kosu, lice je bilo spusteno prema podu.

"Ko je?" upitala je.

"Ja sam, Suzana. Otvori vrata vec jednom!" zacula je nestrpljivi glas svoje nekada najbolje prijateljice.

Obradovano je otvorila vrata i jako je zagrlila.

"Suzana! Kako mi je drago da te vidim!" uzviknula je.

"Ah da?" ironicno je rekla Suzana. U ocima joj je vidjela radost da je vidi. "Tu tvoju dragost pokazujes na vrlo neobican nacin. Mogu li uci?"

"Naravno, oprosti" sklonila se i pustila je da udje. "Vjerovatno imas milijun pitanja za mene."

"Hahaha dobra si. Milijun pitanja.... Za pocetak bih ti postavila samo jedno: kako si mogla nestati bez rijeci i ovolike godine se ne javljati?" prijekorno je upitala.

"To je jako duga prica. Prvo mi reci odkud znas da sam opet tu?"

"Rekao mi je neko kome si srce slomila." znacajno ju je pogledala. "Kako si to mogla uciniti?"

Suzana, nekad se u zivotu dese nepredvidljive stvari. Ako imas vremena, radovalo bi me da sjednemo kao prije i da ti ja sve ispricam."

Sjele su, i ona je pocela svoju pricu. Suzani su se na licu ocrtavali svi osjecaji dok je slusala sta je njena najbolja prijateljica dozivjela. Od onog dana kad joj je ljekar rekao za tumor do danas, kad je njega ugledala u gradu. Kad je zavrsila, Suzana je jako zagrlila i prosaputala:

"Tako mi je zao. Zasto mi nisi nista rekla? Zasto mi tvoji roditelji nisu ni jednu rijec o tome rekli? Isla sam hiljadu puta kod njih, stalno su mi pricali da si na putu, da se provodis.... Nemas pojma kako sam bila ljuta, razocarana. I danas sam dosla samo da ti kazem da nisi nikakav covjek, da si me neizmjerno razocala. Oprosti mi sto sam tako mislila o tebi."

"Ne moras se nista izvinjavati. Razumijem te." odgovorila je s osmjehom. "Tako je dobro sto si tu. Nisam ni znala koliko mi nedostajes."

"I? Kako se sad osjecas? Ima li opasnosti da se tumor vrati? Ili nesto drugo?"

"Ne vjerujem. Doktori su rekli da sam potpuno zdrava. Nadam se da se nece ponoviti. Ne bih imala snage vise."

Da li namjeravas ostati ovdje? Bilo bi divno imati te opet tu."

"Ne znam Suzana. Tek sam dosla i odmah sam srela njega. Jos uvijek ga volim. Toliko, da mi ta ljubav stvara fizicku bol. Ne bih mogla podnijeti da ga sretnem u gradu sa zenom. Kako je mogao tako brzo da me zaboravi!" oci joj se opet napunise suzama.

"Pa nije mu bilo jednostavno. Patio je uzasno. Stalno me je zvao telefonom i raspitivao se o tebi. A ja mu nisam nista znala reci. I onda je upoznao nju. Mislim da je ozenio samo da bi imao razlog da te zaboravi. Mislim da je to bio ocajnicki pokusaj. Ali, ima tu jos nesto sto sigurno ne znas."

"O cemu se radi?"

"Ja ga naravno ne srecem vise cesto kao prije. I ovo sto cu ti reci nisam cula od njega, prema tome ne garantujem da je tako. Ali cujem da nije srecan s njom. Ili ona s njim. Tako nekako. Ona prica da mu je u zivotu druga, da je nikad nije volio kao neku prije nje. I da je ta druga jos uvijek u njegovom srcu." pazljivo je izgovorila ne ispustajuci je iz vida.

"Oh ne! Tako mi je zao! To je jos veci razlog da napustim grad. Vidjela sam mu kcerkicu. Prelijepa je. Ne zelim da to dijete pati zbog mene."

"Ne znam sta da ti odgovorim. To moras odluciti sama. Da li ces pricati s njim? Da li ces mu reci zbog cega si tako iznenada nestala?"

"Ne, to ne dolazi u obzir. Mora me preboljeti, mora pokusati da zavoli svoju zenu. A ne vjerujem da bi to uspio kad bi znao pravi razlog mog odlaska."

"Ja moram ici sad. Dogovorila sam se s nekima da izidjemo veceras. Hej, pa ako si ok, hajde sa mnom! To bi bilo ludo!"

Nasmijesila se Suzani i rekla:" Hvala ti na pozivu, ali umorna sam jako i mislim da nisam u tako dobrom raspolozenju da ludujem s vama veceras. Drugi put, ok?"

\"Nema problema. Doci cu sutra do tebe opet. Ne, bolje, hajde da se nadjemo u nasem starom kaficu na kafi! Oko pola 1, vazi?"

"Dobro, doci cu. Obecavam."

Ustala je i jako je zagrlila. Onda je Suzana otisla. Ostala je opet sama sa svojim mislima.

Sa Suzanom se fantasticno provodila. Uzivala je u njenom drustvu i s osmjehom pozdravljala staru raju koja se iznenadjeno raspitivala gdje je tako naglo nestala i zasto se nije javljala. Odgovarala je da je dobila tu mogucnost da upozna svijet i da je to iskoristila. Vrijeme je jako brzo prolazilo. Taman se smijala nekoj anekdoti sto joj je Suzana ispricala, kad je na ulazu ugledala njega. I on je nju vidio i odmah se uputio prema njenom stolu.

"Moram na brzinu u wc." rece Suzana i ustade

Ona ju je ljutito pogledala. Nije ok da je sad ostavlja samu, ali je znala da Suzana to radi namjerno. Suzana je zeljela da taj njihov prvi susret prodje bez nekih svjedoka u blizini. Nesigurno je pogledala u njega.

"Zdravo" rekao je

"Zdravo" odgovori ona. Nije znala kako da nastavi, sta da kaze. I on je cutao. Ni jedno nije znalo kako da prekine tu situaciju.

"Mogu li sjesti kod tebe?" upitao je i stavio ruku na stolicu.

"Da, naravno. Oprosti."

"Kad si se vratila?" upitao je.

"Juce. Jos se uopste nisam navikla da sam tu."

"Lijepo je vidjeti te opet."

Ona se samo nasmijesila. Nije znala sta da odgovori na ovo. Onda se sjetila njegove prelijepe curice.

"Kcerkica ti je prekrasna." nije bila svjesna, da je to izgovorila naglas.

"Da, predivna je. Oduvijek sam zelio da ti budes mama moje djece." tuzno je rekao.

"Molim te, ne govori o tome. To je proslost."

"Reci mi samo jedno. Zasto si tako naglo nestala? Sta se desilo? Mislim da bi mi bilo puno lakse, kad bih to mogao razumjeti."

"U zivotu se dese takve stvari. Nesto nenadano, neocekivano. Morala sam. I o tome ne treba vise pricati. Sto je bilo, bilo je." Oci su joj se napunile suzama. Mrzila je sebe zbog toga.

"Ne! Mi moramo o tome pricati. Ja moram napokon znati sta se desilo! Ne mogu vise zivjeti s tim pitanjima. Vidim na tebi da mi nesto krijes!" iz njega je sva tuga izisla na vidjelo.

Nije mogao drugacije, jako je zagrlio. U tom momentu je shvatila da joj je mjesto samo pored njega. Zeljela je da to ostane vjecno tako. Ali onda je opet razum izbio na povrsinu. Njezno ga je gurnula od sebe.

"Ne cini to, molim te. Moras dalje zivjeti svoj zivot. Mi smo proslost." borila se sama protiv sebe.

"Ali, ti me jos volis! Vidim to na tebi. Pricaj sa mnom."

"Ne, tu se nema vise sta reci. Oprosti, moram ici." Ustala je i uzela svoju tasnu.

U tom momentu se pojavila Suzana.

"Ja idem. Vidimo se." Rekla je u prolazu i napustila kafic. Uputila se svojoj kuci.

Usput je razmisljala o toj uzasnoj nesreci koja se desila i njoj i njemu. Bila je beskrajno tuzna i ljuta na tu sudbinu koja joj je to ucinila.

Dan je prosao jako brzo. Nije ni primjetila da se vec smrklo. A roditeljima je rekla, da ce ih posjetiti danas! Nije zeljela da se brinu, a nije imala telefona da im se javi.

"Sta mogu, idem k njima." Pomislila je u sebi i pocela se oblaciti.

Proslo je par dana.... Ona je posjecivala svoje roditelje, rodbinu i uzivala u drustvu svojih prijatelja. Njega vise nije sretala. Dosta je vremena provela u razmisljanju i donijela odluku da je najbolje da se zauvijek vrati u Ameriku i nastavi tamo raditi kao i do tad. Znala je da joj nece biti jednostavno da ode, ostavi svoje roditelje i sve uspomene kojih se sad napokon sjecala. A bila je najvise tog bola svjesna i ljubavi za koju je znala da buducnost ne postoji. Ali, tako je najbolje. Nema druge mogucnosti, nego otici i pustiti ga da zivi svoj zivot.

Dan prije nego sto ce otputovati nazad za Ameriku je dosla Suzana da se oproste. Pokusavala se saliti s njom, ali bilo im je obadvjema tesko da se opet rastanu. To vrijeme koje su sad provele skupa je skoro nadoknadilo one godine koje su prosle u njenoj borbi za zivot.

"Da li ces se jos s nekim pozdraviti?" znacajno ju je upitala Suzana.
"Osim mojih roditelja, vec sam se pozdravila sa svima." odgovorila je ona, ignorirajuci Suzanin pogled. Pravila se da ne razumije.
"Dobro ti znas sta ja mislim. Zato mi odgovori: mislis li opet nestati kao prosli put, ili ces mu barem pozeljeti sve najbolje prije nego sto odes?"
"Ne. Necemo se vise vidjeti. Bar ne planirano. Ne zelim to." Odlucno je odgovorila.
"Zao mi je. Zbog tebe i zbog njega. Ja sad moram ici. Obecaj mi da ces mi se javiti kad odes tamo. Nemoj opet da nestanes." Jako ju je zagrlila.
"Naravno. Obecavam. Ti si i uvijek ces biti moja najbolja prijateljica."
Suzana je izisla a ona se vratila da zavrsi jos zadnje pripreme za put. Posmatrala je sitnice po kuci koje su joj bile jako drage i odlucivala sta ce ponijeti sa sobom. Ovaj put je isla sa znanjem da ce tamo ostati, da ce tamo graditi svoju buducnost. Ali, tuga je i ovaj put bila prisutna.
Vec je bilo pola osam kad je neko zazvonio na njena vrata. Prisla je i bez razmisljanja otvorila. Pred vratima je bio on. Iznenadjeno je gledala u njega i nije znala kako da reaguje.

"Zdravo." Rekao je. "Cuo sam da sutra odlazis."
"Da." Samo je odgovorila.
"Mogu li uci, ili cemo pricati ovako na vratima?"
"Zasto?"
"Sta zasto?" pravio se da je ne razumije.
"Mislim da ne bi trebao ulaziti. Nemam vise sta da ti kazem."
"Ali ja tebi. Zelim da se bar ovaj put oprostim s tobom. Nadam se da ces mi to dopustiti"
Ona se bez rijeci sklonila u stranu i pustila ga u stan. Znala je da je to greska. Uputio se direktno u dnevnu sobu. Da bi prekinuo tisinu, rekao je:
"Ovdje je sve kao prije. Osjecam se kao da sam juce bio zadnji put kod tebe" "Da, ali se mnogo toga desilo u ovih par godina. To znas i sam jako dobro."
Sjela je i cekala da on kaze sta zeli. On je sjeo pored nje. Bilo joj je neprijatno i to je vidio.
"Nije valjda da se plasis? Necu ti nista." Pokusao je da se nasali.
"Ne plasim se. Ali mi se ne dopada da si pored ovolikog mjesta sjeo kraj mene. Jos uvijek mi nisi rekao sta zelis." Mislila je ako bude neljubazna da ce on brze otici.

"Sta zelim?..... Zelim da mi napokon kazes istinu. Zelim da se ove godine izbrisu, da smo opet ono sto smo nekad bili. Da se ovo sve nije nikad desilo. To zelim!"

"Dobro znas da je to nemoguce. Zasto otezavas ovu situaciju? Zasto ne odes svojoj kuci, zeni koja te ceka i tvojoj prelijepoj kcerkici? Zasto si dosao ovamo? Znas da to nisi trebao uciniti!"

"Znam. Sve znam. Ali znam i da te volim vise nego sto sam ikoga volio. I znam da ti jos uvijek volis mene. I znam da mi je svaki dan pakao od kad si otisla. Da se ne prestajem pitati sta se desilo, zbog cega si nestala." Oci su mu se napunile suzama.

Ona ga nikad nije vidjela takvog. Nije mogla drugacije, zagrlila ga je i zaboravila na sve sto je do tad bilo. Zeljela je da ga utjesi, da ne gleda tu bol u njegovim ocima. Njezno ju je poljubio. Prvo polako, nesigurno, a kad mu je odgovorila na poljubac, postao je posesivniji. Zagrlio je i ljubio da da je od tih osjecaja pocela drhtati. Nije mogla da misli, osjecala je da je tu, da je napokon kraj nje, da ga toliko voli i da sve ostalo nije bitno.

Voljeli su se kao nikad to tad. Nije ni o cemu razmisljala, samo da je on sad tu i da je drzi u narucju. Bilo im je krasno. Nezaboravno....

Oko ponoci su lezali, sretni i bliski kao nikada prije. Odlucila je da mu kaze istinu. Da mu kaze da ga nikad nije zeljela povrijediti. Da ga voli kao i prije i da ga nikad nije prestala voljeti. On je s nevjericom slusao pricu o proteklih par godina. Nije ni primjecivao kako je jako grli, kao da zeli da je zastiti od svog bola kroz koji je prosla. Plakao je s njom.

"Oh Boze.... zasto mi to nisi rekla? Zasto si zeljela da kroz sve prodjes sama... A ja budala, proklinjao sam te zbog toga sto si mi ucinila, dok si se ti u to vrijeme borila da prezivis! Oh Boze....."

"Smiri se, molim te." i ona je plakala. "Nisi mogao nista izmjeniti... Nisam znala da li cu prezivjeti i zeljela sam da me zaboravis da ne bi patio za mnom."

"Da. Ali te ja nikad nisam zaboravio. Patio sam za tobom, pokusavao da te zamrzim, ali sve je bilo uzalud. Jedino sto me je svaki dan mucilo je zasto si to ucinila..... Zasto mi tvoji roditelji nisu rekli istinu? Ili Suzana?"

"Oni nisu smjeli, obecali su mi da nece reci. A Suzana nije znala. Nisam joj nista rekla bas zbog toga jer sam se plasila da ce ti na kraju popustiti i ispricati sve. A to nisam zeljela."

I sta sad? upitala se u sebi. Ne moze ga rastaviti od te kcerkice. Bez obzira koliko se vole, njegovo je mjesto pored njegove zene i djeteta.

"Pocecemo iz pocetka. Sve ce biti dobro. Ja cu razgovarati s zenom, sve cu srediti."

"Ne! Ne cini to jos. Moramo razmisliti." pokusala je da ga ubijedi.

"Tu se nema sta razmisljati. Ja pripadam tebi i ti pripadas meni."

Samo ga je nijemo zagrlila. Znala je da stoji pred najtezom odlukom u svom zivotu

Da.... tu noc ga je uspjela nagovoriti da se vrati kuci, i da zeni jos nista ne govori. Predlozila mu je da dodje sutra i da jos jednom razgovaraju o tome. Cim je on izisao iz stana, pocela je pakovati svoje stvari. Sreca da on nije znao, da njen avion polijece tako rano ujutro.

Na brzinu je napisala Suzani kratko pismo i zamolila je, zaklela je u njihovo prijateljstvo, da ni pod kojim uvjetima njemu ne da njenu adresu. Ujutro je vec u 6 sati izisla iz stana. Roditelji su je odpratili na aerodrom. I njima je jos jednom podvukla, da nikome ne govore gdje je. Oni koji trebaju, imaju njenu adresu, obrazlozila je.

I tako je, teska srca sjela u avion i odletjela negdje daleko....

------------------------------------------------------

Prolazilo je vrijeme. U Bosni je poceo rat i ona je izgubila svaki kontakt sa Suzanom. Odmah na pocetku rata, njeni roditelji su napustili grad i dosli k njoj. Mama joj je rekla da zna, da je on neposredno poslije njenog odlaska takodje otisao iz grada. Sa svojom zenom i kcerkom.

Ona je pokusavala da ga zaboravi. Na momente joj se cinilo da joj se to i desilo. Mislila je da se zaljubila i nakon 3 godine je odlucila da se uda. Neposredno poslije toga postala je i sama majka. Ali jos za vrijeme prve godine braka je shvatila, da je to samo zabluda, da joj je muz drag, ali da svog momka iz mladosti jos nije zaboravila.

Sedam godina nakon njihovog zadnjeg vidjenja nasla je kartu u posti. Pisalo je samo: "Jos uvijek te volim." I nista vise! Ali, nesto drugo nije ni bilo potrebno. Prepoznala je rukopis. Bila je sva zbunjena, slomljena, nije znala vise nista.

Par dana kasnije zazvonio je telefon. Javila se i cula kako s druge strane zice jedan tako poznat i drag glas rece:

"Kako je dobro cuti tvoj glas"

Tisina. S obje strane. Suze su joj tekle niz lice.

"Da li si jos tu?" upitao je.

"Da." prosaputala je. "Kako si me nasao?"

"Suzana.... Sreo sam je na moru, pricali smo dugo i onda sam je ubjedio da mi da tvoju adresu. Rekao sam joj, ako zna sta je ljubav, ako si joj ikad ista znacila, dace mi je. I to je ucinila."

Nije znala sta da odgovori na to. On je nastavio:

"Jesi li svjesna kroz sta sam prolazio? Trazio sam te preko prijatelja i poznanika, cak sam i internacionalni crveni krst molio za pomoc. Ni internet mi nije pomogao....."

Ona i dalje nije mogla rijeci izustiti. Onda je upitala:

"Kako si? Gdje si sad?"

Odgovorio joj je gdje se nalazi. Drugi kontinent. Daljina.... A opet tako blizu....

"Kako ti je zena?

"Mi smo neposredno poslije tebe napustili Banjaluku. Otisli smo za Hrvatsku. I par mjeseci poslije toga se razveli.... Nadao sam se, da cu te naci, ali to mi do sad nije uspjelo.... Sve sto sam ikad u zivotu zelio je, da budemo skupa."

"To je nemoguce. Za to je kasno." prozborila je. Bol je rasturala, ali znala je da povratka nema. Ne vise.

Ispricala mu je ono sto je i sam znao. Da se udala, da je majka i da ni pokoju cjenu ne moze da sve to izbrise i bude s njim. Bez obzira koliko bi ih to oboje usrecilo. Bilo bi previse ljudi koji bi zbog njihove srece patili.

Na kraju mu je rekla:

"Nemas pojma sta mi znaci sto sam ti cula glas. Uzasno me boli sto vise nikad necemo biti skupa. I nikada se necemo vidjeti. Uvijek cu te voljeti, ali to je sve sto ti mogu dati. Mene, moje tijelo, vise ne mozes imati. Ali imas nesto sto niko drugi prije i poslije tebe nije imao: moju ljubav."

Ne cekajuci njegov odgovor spustila je slusalicu. Od tada je proslo par godinica. Nisu se vise culi. Nije je vise kontaktirao. Ali uvijek kad cuje jednu pjesmu, suze joj krenu niz lice. I zato je evo postavljam ovdje, da zna da ima neko ko misli na njega i ko mu porucuje: TEBI LJUBAVI

Dal pomislis na mene
Kad hladna kisa pada
Ma gdje mi zivis sada
Dal nocas imas sna
Razdvojio nas zivot
Na dvije strane svijeta
Od vjecitoga ljeta
Do hladnog sjevera
Al isto nam je nebo
Sto nocas snama place
Isto nam je suza iz oka kanula
Ja znam da nisi sretan
I mene tuga slama
Jer ljubav kao nasa
Je ljubav vjecita
Dal pomislis na mene
Kad nekog drugog ljubis
Dal moje ime skvisne sa tvojih usana
Razdvojio nas zivot
I neznam gdje si sada
Al nema noci,dana da ne mislim na nas
Al isto nam je nebo
Sto nocas s nama place
I isto nam je suza iz oka kanula
Ja znam da nisi sretan
I mene tuga slama jer ljubav kao nasa je ljubav vjecita !

 

 

 

 

 

Lako je tebi da odes,
ko da i nisi bio tu,
ti si mi samo smetao u mom najlepsem snu.
Sve ono sto sam gradila,
srusio si u jednom potezu...
al nisi znao da sam najjaca kad zablistam u svom porazu.

Sada se kajes,
nema potrebe,jer dovoljno vec radim ja
sto posle tebe svaki drugi je,
ko posle zlata bizuterija...
i nemoj da mi saljes poruke,
svaka vec zvuci kao izdaja,
u srcu mom sada hladno je...
Tu gde si bio sad je PROMAJA

Sada tek vidim ko se skriva iza te sjajne maske na tvom licu....Videla sam ti pravo lice ti prokleti izdajice...Mislila sam da si bolji od drugih zbog tebe samu sebe sada ubih....Nadala se necemu koje u ostalom i ne postoji,trenutak je konacno doshao kada moje srce vise nece niti zeli dane da broji.....Hvala tebi za sve ove trenutke predivne a najvishe ti hvala za ove unistene zelje i sne....Jednom...al bice kasno otvoricesh svoje oci i recices sebi"Ona je znala da voli"U tom trenutku ko zna gde cu biti mozda ce mi suze niz lice josh uvek liti ili cu naci drugog pored koga cu ostariti...Trudila sam se mnogo oko tebe...ljubav pokusala da ti pruzim na svaki moguci nacin ali ti si bio svo vreme slep,nishta video nisi......Da si barem ikada pokushao malo da me razumesh makar truncicu al tebi je uvek bilo sve jedno...U dushi da me pogledash sve bi ti sada bilo jasno koliko te je ovo moje srce zavolelo strasno...Imam neki uzasan osecaj da sam svo vreme izigravala potrcka da tebi i nije toliko bilo stalo do mene....kao da si jedini mushkarac na svetu za mene i jesi oduvek bio,jer sam samo tebe zelela i u svojim mislima imala......Ni jedan nije uspeo tako lako do mog srca doci ali cini mi se da je ovo kraj mojoj sreci......Unishtio si sve shto smo imali do sada o cemu smo sanjali i mashtali...Gde su sve one divne provedene noci koje smo provodili zajedno,zar ti to ni malo ne znaci.....Govorio si mi kako me volish i kako ti nedostajem...falim ti...Pricali smo uvek o svemu a sada me jednostavno ostavljash nemu....Neznam vise shta da mislim kako ovo sve da shvatim da zaboravim i odem ili da sve to ponovo pokusham da vratim....i posle svega shto si mi uradio pitash se kako ti ne verujem.........eh ostavljash me jednostavno bez komentara koliko god pokushavala neke stvari ali sve to uzalud......samim tim tvojim pokushajem napraviti me ljubomornom mislish da si neshto pistigao...nisi nishta veruj mi.......u ovoj igri ti definitivno gubish....nazalost uspelo ti je da me slomish ali zato ja odlazim...........svu srecu ovog sveta ti zelim i zbogom...............

Ne znam dokle ce ovo ovako da bude. Stvarno nije u redu da se na blogove niko ne osvrce, pored skoro svakog napisanog bloga stoji...broj komentara  0.....  Pa chemu onda trud onih koji ih pishu? Ne kazhem da Vam se svaki blog mora dopasti, ali ima veliki broj blogova iz kojih se mozhe dosta nauchiti,uostalom barem isposhtujte one koji to pishu, pa ostavite makar i najmanji trag.....Podignimo malo ugled 10ke,nemojmo da je drzhimo na zachelju u odnosu na druge sajtove (blog je najveci kvalitet svakog sajta ) po ovoj kategoriji.....            

Kako nekome reci da ga volis.. Kako podeliti sa njim one najdublje osecaje , u trenucima kada vas ljubav ispunjava , u trenucima kada nedostaju reci , nedostaju slova a dela se cine premalo.Jako puno ljudi traze onu pravu osobu a ono sto bi ustvari svi trebali shvatiti je da upravo ta prava osoba moramo biti mi sami.Nekada nas prozdire onaj osecaj usamljenosti i duboko u nasim snovima trazimo onog princa na belom konju a nismo ni svesni da postoji neko,negde,za koga cemo biti celi svet! Placemo zbog nekih bolnih uspomena ili nesretnih ljubavi a nismo ni svesni da to ni nije bila ljubav jer onaj koji te voli nikada te nece rasplakati i nikada povrediti...Ustvari nikada ne treba plakati jer je dosao kraj vec treba biti sretan da je tu..I onda dalje zivimo u nadi , sanjamo snove o prekrasnoj ljubavi ,cekamo naseg princa.I treba sanjati jer buducnost pripada onima koji veruju u svoje snove . I prolaze dani i prolaze noci i onda kada se najmanje nadamo , kada mozda vec polako pocnemo gubiti veru i nadu pojave se te najnevinije oci,najneznije usne,najcistije srce i najsigurnije ruke da vas povedu u novi zivot.U tom trenutku osetimo onaj polet u srcu , onu snagu ljubavi i nestanu sve praznine , nestanu svi bolovi,sve neprospavane noci i shvatimo da on je taj na koga smo cekali celi zivot.ON je taj koji nam je krao san i ispunjavao nase snove iz noci u dan.ON je taj koji je uspeo ispuniti ovo telo onim prekrasnim osecajem za kojeg smo mislili da postoji samo u bajkama..Osecamo da zivimo,da smo ponovo rodjeni i da je zvezda srece pala i na nas dlan...
Postoji savrsena ljubav,postoji tvoje drugo JA ,osoba koja je deo tebe ,sa kojom dises jednim plucima, postoji sreca i ljubav.Zato kada se to dogodi treba srusiti sve mostove iza nas i voleti ,onako beskrajno cisto i iskreno,dajuci sebe u svakom trenutku i ne treba se bojati jer prava ljubav rusi sve prepreke i traje u vecnost.....
I kako na kraju reci ono Volim Te kad nam to izgleda nedovoljno da objasnimo nase osecaje..Kako reci osim, Hvala Ti za sve,za svaku sekundu koju mi poklanjas,svaki osecaj kojim mi grejes srce i dusu,svaki osmeh koji je dokaz nase srece,dodir ljubavi pun topline,podrsku,snagu kad je bilo najteze,poverenje,izdrzljivost,hvala ti sto si mi pokazao sta znaci biti voljena.......

Znam da sam mnogo greshila kada si ti bio u pitanju....oprosti mi i izvini zbog toga....ali uvek sam zelela da budem na sigurnom...zato i jesam bila takva kakva jesam...... nazalost svako svoje greshke placa pa tako i ja...Jednom u zivotu sam se toliko opekla da su mi jednostavno ostale posledice koje su mi se urezale u srce i dushu ali s vremenom sam polako preshla i preko toga...moram da priznam da je to bilo uz tvoju pomoc verovao ili ne mnogo si mi pomogao a to znash dobro i sam.....nisam dopustila da me sprecava ili da me slomi da opet nekoga zavolim iskreno celim srcem i svojom dushom.......znam da znash da ti nikada verovala nisam jer to sam ti govorila....sumnjala sam bila jako u tebe ali jednom prilikom kada sam neshto videla i procitala shvatila sam da nijedna tvoja rec nije bila lazna koja je bila upucena meni....a kada si mi govorio da me volish u to sam ti uvek voravala...znam da sam jako teshka osoba...to su mi mnogi rekli.....ali takva sam....kako bi bilo kada bi pocela svakome da verujem...izigravala sam da sam naivna ali takva nisam ni malo....znaj ti za mene nikada nisi bio svako vec si meni bio poseban i znacio si mi mnogo....znacish mi i dan danas i znacicesh mi zauvek.....trudicu se i bicu uporna da sve bude kao nekada.....nisam od onih koja tek tako lako dize ruke od nekoga koga voli i do koga mi je jako stalo....iskreno zao mi je jako zbog svega i shto sam znala da te iznerviram zbog nekih gluposti koje nemaju nikakvog znacenja....govorio si mi kako si ti moja najveca greshka ali pogreshio si mnogo jer si ti meni bio neshto jako lepo shto mi se u zivotu nikada nije dogodilo....vratio si mi bio osmeh na licu....doneo u mom zivotu mnogo radosti.....usrecio me na neki nacin....pokazao mi da opet mogu voleti i to jace nego ikada....... jesam tugovala i patila shto radim i dan danas al to je zato shto te volim najiskrenije shto nekoga i mogu voleti u svom zivotu....sa tobom mi je svaki dan bio predivan i uvek sam cekala kada cu te ugledati i zameniti koju rec.........mnogo mi znacish znaj to, nikada ti ni malo zla pozelela nisam jer sam zelela da budesh koliko toliko sretan i raspolozen i uvek nasmejan i veseo.........Ljubav koju sam pokushavala da ti pruzim u sushtini i neznam dali je dopirala do tebe ali nadam se da jeste jer svaka rec i sve shto sam uradila bilo je iz ljubavi jer te volim........mnogo mi je krivo zbog nekih stvari koje sam kad tako moram reci licno ja zeznula....ali veruj mi na rec necu se nikada predati shto se tebe tice NIKADA pa makar vecno sama ostala.......jednostavno toliko te volim da sam u stanju mnogo shta da uradim.....stvari koje nisam zelela ranije ali sada kad gledam sebe koliko mi je teshko bez tebe shvatila sam da cu neshto morati da uradim....da ti dokazem neke stvari.....ali samo naravno ako ti to budesh zeleo jer ja ti se necu nametati niti zelim da te smaram....znam da te nikada nisam smarala ali opet imala sam ponekad osecaj da sam bash dosadna...znam preterivala sam i sa nekim stvarima gde je bilo sa tvoje strane samo zezanje a ja to shvatala kao ozbiljno i onda su izbivale razne prepirke zbog gluposti....napadala te bezveze....a kad malo bolje pogledam stvari nisam to trebala ni ciniti jer znam koliko vredim....ti nemash pojma koliko te zelim i koliko te volim....ja mislim kada bi mi dopustio samo jedan deo od toga da ti pokazem ti nebih verovao da je moguce da te neko toliko moze voleti.........Nadala sam ti se svaki boziji dan i zelela sam da ojacam ovo shto vec dugo imamo.....zaljubila sam se u tebe kao u nikog ranije....iskreno nebih te menjala zbog nikog na ovome svetu....mnogi su hteli cak i da nas posvadjaju i rastave i shta sve ne.... ali ipak nije im uspelo....Mogli su izmishljati shta su god zeleli...znam u neke stvari si cak i poverovao ali opet mi je drago shto si imao poverenja u mene i da si mi verovao....jer ja tebe nikada slagala nisam uvezi icega.....znash jako dobro da sam uvek bila iskrena i to samo ne prema tebi vec i prema drugima koji to nisu ni malo zasluzili ali jednostavno takva sam.....uh koliko mi samo nedostajesh.....tvoj glas.....tvoji dodiri, koje sanjam nocima koje sam uvek zelela da osetim....eh da mogu samo jednom da budem u tvom zagrljaju pa i to bi mi bilo dovoljno........Neznam vishe ni sama shta da pishem i shta da kazem uvezi svega ovoga ali jedno cu samo reci : " VOLIM TE CELIM SRCEM I DUSHOM SHVATI TO MOLIM TE " jer to je istina........

Nedostaješ

 

Tužno sam ptiče
Što mekim kljunom
Kljuca o kamen
Tražeći vodu

Baš ko i ljudi
Tako i ptice
Najdraže traže
Onda kad odu

Slika, ritam, osijećaj i riječ
Zar je tako brzo prošlo već
Znam ja dobro gdje si, kad i s kim
Znam da duša sama bira tim
Al' ne mogu...

Nedostaješ
Tako mi nedostaješ
Za sve što prošlo je nedostaješ
Nedostaješ
Tako mi nedostaješ
Za sve što dolazi nedostaješ

Tužno sam ptiče
Slomljenih krila
Za posmatrače
Tako sam čudan

U snu se može
Svemogući Bože
Sve osim jedno
Ostati budan

Slika, ritam, osijećaj i riječ
Zar je tako brzo prošlo već
Znam ja dobro gdje si, kad i s kim
Znam da duša sama bira tim
Al' ne mogu...

Nedostaješ
Tako mi nedostaješ
Za sve što prošlo je nedostaješ
Nedostaješ
Tako mi nedostaješ
Za sve što dolazi nedostaješ

Uvek ce me podsecati na tebe.....................

KADA TE ZIVOT NAPUSTI
I KADA MISLISH DA JE SVE PROTIV TEBE,
PRIJATELJI KADA TE IZNEVERE
SETI SE DA IMASH NEKOG KO TE PUNO VOLI
SETI SE PONEKAD MENE........
ZIVOT JE SAMO IGRA
KOJU TREBA ZNATI PRAVILNO IGRATI,
ZIVOT JE PUN ZAMKA
ZATO TREBA PAZITI DA NE UPADNEMO U NJU.......
TESHKO JE UMRETI ZBOG NECIJE LJUBAVI
A JOSH JE TEZE POGLEDATI ISTINI U OCI.....
TESHKO JE ZIVETI U NEVERI
A JOSH TEZE JE PRIZNATI GRESHKU
I NEKOME RECI OPROSTI.......
ZIVOT JURI KAO VOZ
NE POKUSHAVAJ GA ZAUSTAVITI,
SAMO GA PRAVILNO ISKORISTI......
ZIVI SVAKI DAN KAO DA JE POSLEDNJI
JER SVAKA SEKUNDA TO MOZE I BITI........
NE ODLAZI OD ISTINE
SUOCI SE SA NJOM
JER SAMO ONA TI MOZE PROMENITI ZIVOT......
ZIVOT MOZE BITI LAK
SAMO GA TREBA ZNATI PRAVILNO ISKORISTITI.....

Ti nisi Bog

necu te moliti...

Ja nisam rob,

pred tobom

necu se klanjati,

nisam ni andjeo

ne mogu ne greshiti

ali sam covek

mogu pogreshiti...

Jedan je zivot,

zar ga tako

moramo ziveti,

mnogo je ljudi

al tebe je srce

htelo voleti,

ono je nezno

nemoj ga slamati...

Nisam srca kamenog

da me ne boli,

dushe sam ciste

shto te iskreno voli...

Noc je...

Tama se vec odavno spustila,

svi spavaju mirnim snom.

Paznja mi je vec odavno popustila,

sama sam i budna,samo sa mislju tom.

Vise ne znam sta mislim,

umor mi lagano volju slama,

pokusavam da se setim,da se prisilim,

tisina prija,volim ponekad da budem sama.

Gledam u zvezdano nebo,

trazim zvezdu padalicu,

stom ne jasnom mislju o tebi,

posmatram promene na svom licu.

Ne znam da li sam zadovoljna,

ili u sebi nosim tugu,

nemir mi unosi taj blagi treptaj,

zelim da ti kazem sve kao najboljem drugu.

Umorna sam,veoma,jako...

vec vidim radjanje novog jutra,

i lepo je i,bas tako...radujem se,

iscekujem,ne znam sta mi donosi sutra.

U jednom velikom gradu živeo je bračni par, gospođa Željana i gospodin Željko Želimir.

Žarko su želeli da imaju decu, ali nikako nisu uspevali da želju i ostvare.

Dugo su razmišljali, i teškom mukom doneli još težu odluku: POKUŠAĆE SA SUROGATOM, tj.  „pozajmiće" oca svog budućeg deteta.

Na dan kada je „zamenik" trebalo da stigne u njihov stan i odradi deo fizičkog posla, gospodin Želimir je nežno poljubio svoju suprugu, stegao joj ruku u znak podrške i rekao: Ja odlazim, čovek uskoro treba da dođe!

Pola sata kasnije, sasvim iznenada, na vrata stana porodice Želimir zakucao je PUTUJUĆI FOTOGRAF, stručnjak za umetničko FOTOGRAFISANJE beba.

Gospođa Željana je otvorila vrata.

 

FOTOGRAF: Dobro jutro gospođo. Došao sam da...

GOSPOĐA ŽELIMIR: Nema potrebe da objašnjavate, očekivala sam Vas... ( prekide ga )

FOTOGRAF: Zaista. Izvrsno! Ja sam kao što možete da pretpostavite specijalista za bebe.

GOSPOĐA ŽELIMIR: Znam, to je ono u šta moj muž i ja polažemo nade. Molim Vas uđite i sedite.

Posle nekoliko trenutaka, gospođa Želimir upita, rumeneći pomalo u licu: Pa dobro gospodine, gde bismo mogli da počnemo?

FOTOGRAF: Prepustite sve meni. Ja obično pokušam dva puta u kadi, jednom na kauču, i možda dva do tri puta na krevetu. Ponekad zgodno dođe i patos u dnevnoj sobi. Nije zaista loše da se to obavi na nekoliko mesta.

GOSPOĐA ŽELIMIR: U kadi... u dnevnoj sobi? Zato to nije uspevalo između mene i mog supruga!?

FOTOGRAF: Pa gospođo, niko od nas, ipak, ne može garantovati da će svaki put biti uspešno. Ali ako isprobamo nekoliko različitih varijanti i pozicija i ako okonem iz šest do sedam uglova, ja sam siguran da ćete biti zadovoljni rezultatom.

GOSPOĐA ŽELIMIR: Bože moj...baš toliko puta...( drhtala je gospođa Želimir )

FOTOGRAF: Gospođo, u mom poslu čovek mora da to radi bez žurbe. Ja bih najviše voleo da stvar završim za pet minuta i odem, a Vi biste, siguran sam, bili razočarani.

GOSPOĐA ŽELIMIR: Da, da... ( izusti gospođa sasvim tiho )

Fotograf otvori svoju torbu i izvadi nekoliko fotografija beba koje je fotografisao.

FOTOGRAF: Vidite, recimo ova prva je napravljena na krovu autobusa, u centralnom delu grada.

GOSPOĐA ŽELIMIR: O moj Bože - udahnu gospođa, gužvajući maramicu u ruci.

FOTOGRAF: A ove dvojke su ispale izuzetno lepe, ako uzmete u obzir da je sa njihovom majkom bilo jako teško raditi.

GOSPOĐA ŽELIMIR: Bilo je teško raditi sa njihovom majkom?

FOTOGRAF: Da gospođo, upravo tako. Morao sam da je odvedem u Najveći gradski park, kako bismo obavili posao. Narod se gurao okolo, bilo ih je po četvoro. Petoro jedno na drugom, gurali su se da što bolje vide.

GOSPOĐA ŽELIMIR: Četvoro petoro jedno na drugom? ( izusti zabezeknuto )

FOTOGRAF: Da! A uz to trajalo je voše od tri sata. Majka je neprestalno siktala i uzdisala, jedva sam uspevao da se skoncentrišem. Zatim je počeo da pada mrak, pa sam bio prisiljen da okidam na brzinu. Konačno, kada su veverice počele da grickaju moje instrumente, morao sam sve da završim i da aparaturu spakujem unutra, gde joj je i mesto.

Gospođa Želimir se lagano nagnu napred.

GOSPOĐA ŽELIMIR: Hoćete da kažete da su, u stvari, ovaj...one počele da grickaju, ovaj Vašu...ovaj...aparaturu!?

FOTOGRAF: Upravo tako! A sada, gospođo, ako ste spremni ja bih da izvadim svoj tronožac, kako bi mogli da počnemo da radimo.

GOSPOĐA ŽELIMIR: Tronožac?

FOTOGRAF: O da...uvek moram da upotrebljavam tronožac, kako bih na njega postavio svoj CANON. Moj CANON je suviše veliki da bih mogao da ga držim u ruci toliko dugo... Ali gospođo, gospođo...O Bože dragi...pa ona se onesvestila...

ZNAM IPAK JE DOSAO KRAJ,

ZNAM DA TI MOJE RECI VISE NISTA NE ZNACE.

ISTO TAKO ZNAM DA MI JE

DUSA PRAZNA I TO JE TA

LJUBAVNA KAZNA.

NE VOLIS VISE MENE

ALI NE NECU DA VENEM.

BOLI ME JAKO ALI NEKA PROCICE POLAKO.

VOLI NEKU KOJA CE LJUBAV DA CENI,

I NEDOZVOLI DA JOJ SE DESI ISTO STO I MENI.

VOLI JE SNAZNO KAKO SAMO TI UMES.

A JA CU STAJATI NA KISI

I PROBACU DA RAZUMEM.

DA BICU SAMA,

U MOM SRCU S TOBOM.

MOZDA I ZAVOLIM NEKOG

ALI KO TEBE NIKOG.

VOLECE MENE NEKO

ALI,TA LJUBAV ZA MENE

NECE ZNACITI NISTA,JER PLAKACU KO KISA.

DIZEM GLAVU I GURAM DALJE,

SA OSMEHOM NA LICU,

BEZ SUZA KOJE PEKU

KAD OSTANEM SAMA I SATIM SE NASIH DANA.

MA NECU DA PATIM

DRUGOM U ZAGRLJAJ CU DA SE BACIM.

NE BRINI ZA MENE

ZELIM TI SRECU,ALI ZNAJ ZABORAVITI NIKAD TE NECU...

Ovaj blog je posvecen jednom chlanu 10ke, mojoj najvecoj prijateljici -'Djavolasta', ...

Dali znas koliko mi znaci,
sto sam tebe upoznala.
Jer tvoje prijateljstvo mi snagu daje,
za mene si mnogo,mnogo ucinio.

Al daleko si ti od mene,
u nekom drugom velikom gradu.
Ja sam ovde bez ikoga svog,
prijateljstvo mi nase daje nadu.

Koliko me samo nasmejati znas,
vratiti osmeh na umorno moje lice.
Zar se sa jednim"HVALA"moze reci,
sve ono sto oseca srce.

Prijateljstvo nase ce da traje,
to osecam u dubini duse svoje.
Zato ti jedno veliko, veliko hvala,
sto ipak verujem da prijatelji postoje...

Bolna ti lezim
vec godina ima
zivis u mom srcu
u mojim mislima

Ref.
Borim se borim
borim sa sobom
bolna sam duso
bolna za tobom

Ljeka mi nema
za moje rane
sunca mi nema
za moje dane

Ref.

Molim te molim
makar se javi
bolna sam duso 
zbog tvoje ljubavi

Kako postati srećan, radostan, veseo, bezbrižan ili bar spokojan? Ako neznate odgovor na ovo pitanje, najbolje je da se o tome konsultujete sa onima što ispred prodavnice ( u svim vremenskim prilikama i neprilikama ) sa velikom dozom uživanja, piju PIVO.

U ovom trenutku oni vam mogu dati nepogrešivo tačan odgovor, jer ONI na to najviše liče.

Ova ljubav nije patnja
ali ipak uzrokuje bol.
Ova ljubav nije savrsena
ali ipak je sve sto zelim.
Ova ljubav nije iskazana
ali ipak je jaka.
Za ovu ljubav niko ne zna
ali ipak postoji.

Od danas te zaboravljam
ako ova sudbina tako zeli......
Ali necu proklinjati proshlost
ni dan kada smo se ovde sreli....
Sanjacu o drugom nekom
isto kao shto o drugoj sanjash ti.....
A ova bol cinice se dalekom
kad budem drugog naucila voleti.....
Sada shvatam
nije ljubav plamen shto vecno gori.....
I skupo bash skupo placam
to shto se ova dusha josh uvek za tebe bori....
Zaboravljam sada  
kad josh za mene kasno nije 
a dusha place iako se lice smeje.....
Kimnuti glavom uvek je lako  
i pricati kako nishta ne boli......
Od sada i ja cu tako
skrivacu da srce ludo te voli.....
Neka te druga ljubi  
ja te zaboravljam mali......
Jer kao kockar shto uvek gubi  
ni mi drugacije nismo znali.....

U ovom trenutku treba mi
neko ko ne spava nocu,
da samnom sedi do zore,
neko kome cu biti zauvek neshto
neko ko pogledom tepa,
da se od mene ne boji,
i da me svojim carom osvoji
zar takav negde postoji.....
Nebih valjalo da
i ovaj put promashim,
da ga tugom uplashim....
Cekam ga kao u lancima,
vidim ga u svim strancima,
da me u ljubav uveri
da znam da prava ljubav postoji.....
Treba mi u ovom gradu
neko ko nije odavde,
ko ovde nikoga nema,
neko ko ne slusha price,
kome je dusha jos ziva
da kaze nisi ti kriva
shto zavoleh tako jako.....

Bojim se priznati sebi
ono sto tisina sapuce,
reci upucene tebi
govore se od sebe same....
Ne bezim vishe
od prokleto gole tame,
jer prodjoh vrata raja
i prodjoh vrata pakla
ali ni u jednim od njih
tvoju dusu nisam dotakla....
Ona je tu, osecam njen nemir
i nisam sigurna vise
ni da li je skriva svemir
ni da li je to vazduh sto disem,
reka sto uzburkano penusa
za mene ce ostati tajna
zauvek skrivena, pusta
tvoja dusha.......
Samo u mislima sam sa tobom bila
i u snovima svojim
hiljadu puta usne ti ljubila....
Oci mi tvoje podarise krila
ali ih odmah slomise,
a ljubav mi tvoja dusu ubila....
I nesvesna toga
omiljenu igru ponovo sam gubila
zbog jedne iskre u ocima tvojim....
Prestala sam da se bojim
dane, sate i minute brojim.....

Hladna je noc,

zvezde kao da su zaledjene u nedrima tamnih visina...

Budni smo vetar i ja,

pomalo isti jer smo sami.

On se igra sa krosnjama,

i sa sobom nosi hladnocu severa,

a ja se igram sa suzom u oku,

i u srcu nosim tugu sto me slama.

Jedino sto moze zagrejati mi dusu,

to je pomisao na dodir tvoje ruke...

sto sada ne svesno miluju cvetice na tvojoj postelji.

Pitam se,

da li si otkriven?

da li ti je kosa rasuta po jastuku?

da li uzdahnes?

A da to i sam ne znas!

Jer ti sad spavas,

a ja mislim na tebe,

ovde daleko-donesen vihormo zivota,

samo nas misli sad mogu spojiti,

i zato pomisli na mene pre nego zaspis,

nek nam se bar misli sretnu negde na pola puta.

Zagrej me svojim zeljama,

dozvoli da udjem u tvoj san....

Jer ja veceras moram biti budna!

Pomozi mi da lakse prodje ova noc....

Na prestolu svom ponosan stojis,

dok dole slobodne duse ginu,

samoljublja plamenom goris,

jos jedan dah,za smrtnu tisinu.


Priznaj,bilo je lepo

na kolenima dok su molile,

i sve do jedne verovale slepo,

cast pred tobom dok su gubile....


A ti,mislio si,

trajace vecno,

oko srca oklop dovoljno je cvrst....

Sad stvarno delujes smesno,

dok na drugu upires prst.


U zaru borbe dao si sebe,

sad koza postaje tesna,

na izgled tuzan,

a ustvari besan.

Pa zar je moguce,OSVOJILA SAM TEBE !!!!!

Ostala je samo praznina,

koja preti da izadje i poslednji molekuli mog bica...

U ocima nemim vidim tihi plamen,koji preti da nestane.

Tisina koja pece...

i par recenica razmenjenih,

par izgovora koji kovitlaju misli,
Ja sam samo sanjar,
koji je ostao upleten u mrezu tvojih misli,
lutka na koncu,
koja igra jednu od tvojih predstava.
Spusti zavese...skini masku...zelim ti videti lice.
Ne slusaj sapat koji ti govori da bezis,od ogrebotina zivota.
Barem ja sam te videla uvek,
kao ratnika sa kopljem u ruci...
Lutala sam dugo kao macka,
po kvartovima tudjih zivota,
oprezno,lukavo,divlje,strasno,nezno,iskreno
i sve sto sam dobijala uvek je bila samoca.
I onda sam naisla na tebe...
Nestasnog decka,
koji je sa izdignutim celom,
krcio put kroz dzunglu zivota.
Muskarca koji je sa mesecinom u ocima,
znao plesati po kisi.
Cuvala sam svaki tvoj dodir,
u samo meni znanom kofercicu tajni,
Tvoje lice trazila,
i nalazila medju oblacicima na nebu,
na kojima valjda i sama ponekad sedim...
Posle svih bura,
kroz koje me zivot vodio,
svih talasa ,
koji su pretili da me potope,
nasla sam obalu i tebe na njoj.
I znam kako bi izgledala svaka tvoja misao,
kada bi procitao moje reci,
i znam da drveni podovi ponekad skripe,
kada neko odlazi po kisi.
Samo obicnost nije rec koju zelim osetiti...
Realnost nije,
pisala nasu pricu po pravom sablonu!

Reci,pravi je tren....
Priznaj da nisi zaljubljen....
Dok sam ovako prazna izusti,
mozda oko nece ni suzu da pusti.....
Izgubljena lutam, trazim sebe
kao slepac dodirujem tamu, lici na tebe.....
Hladna je i pusta, bezi na dodir,
na svako moje pitanje odgovara mukom, cuva neki mir.....
Mir koji ne postoji...lazan je sjaj
u mojim ocima koje ce plakati kad dodje kraj....
Plakati kao nikad do sada...
Suzama cu potopiti ovaj grad,
bol ce moj ostati na dnu....
Potopljene sve reci i sva secanja.....
Prodirace zrake sunca dok gubim te iz vida,
jecace tvoja lazna obecanja....
A ti....Napravi svoju arku
ma samo odaberi,povedi bilo koju,
kojoj cesh pricati laznu bajku
dok je ne slomish, ne razvodnish kao boju......

Ovo je prevod pesme Za tebe ljubavi moja koju je napisao poznati francuski poeta Žak Prever ( Jacques Prever )

Glasi nekako ovako... ;);):))

 

ZA TEBE LJUBAVI MOJA

Iš'o sam do Glavne pošte,

I platio sam sve račune,

Za tebe...

ljubavi moja.

 

Iš'o sam do Kalenić* pijace,

I kupio da ima da se jede,

Za tebe...

ljubavi moja.

 

Iš'o sam do jebenog Miljakovca*,

I prevez'o tvom bratu kompjuter koji i ne zna da koristi,

Za tebe...

ljubavi moja.

 

A zatim sam doš'o kući i značajno te pogled'o,

Pa bre pi(biiiiip)da ti materina neodgovorna nisi ni sudove oprala,

ZA TEBE...

LJUBAVI MOJA!

* Pijaca u Beogradu

* Kraj u Beogradu

Samo je jako zagrli u ovoj novogodišnjoj noći,

ti slepče jedan, bez srca i bez duše,

prestani da maštaš i pričaš o svoj "moći",

kukavica si ti; čovek bez lica...kao zemlja posle suše.

 

Koristiš to što te ona voli, što njen si život i njena radost,

kako te nije žao, manipulator si osećanjima i dušama drugih,

misija tvoja je kao i ti, podla, pokazuje tebe i tvoju slabost,

tvoju mračnu stranu, porive lude... ti si sam protiv svih.

 

Ta žena koja te voli i koja ti se nada, shvatićeš nekada, al' bićeš po strani,

živi za tebe i nije naivna kao što misliš; zna ona da se dodro dobrim vraća,

zna ona da ljubav uvek pobeđuje, ma koliko boli, zna ona i da se brani,

takav čovek kao ti, slepče jedan, ako na mostu ne plati, na ćupriji plaća.

 

Platićeš cenu za sve boli koje joj nanosiš, budi svestan toga i znaj,

život je čudo, neko od gore sve vidi i prati, raspodelu po zasluzi pravi,

ti si u sramotnom redu, sa kartom put pakla, ona je ta koja ide u raj,

ona je ta koja zna da voli, da prašta, njena ljubav na kraju pobedu slavi.

 

Ja, Bog tvoj, ovoga trena poslednju šansu ti za iskupljenje dajem,

zagrli je, promeni se, budi čovek i ceni iskrenost i dobrotu njenu,

Nova Godina je... početak novi, tren da postaneš neko sa srcem i sjajem,

da okaješ grehe svoje, izađeš čist, pred mene, Boga tvog i moju senu.

 

Taj ZAGRLJAJ topao i jak biće lek za tvoju mračnu stranu i tvoj crni bestid,

od svog trulog života učinićeš da ima smisla... da drugom ne nanosi boli,

otvoriće ti zamagljen pogled, ukazati pravi put, poboljšati iskrivljenu sliku i vid,

shvatićeš poruku koju ti šalje ta žena i duša njena, jer ONA TE ISKRENO VOLI.

DEFINICIJA: Matematika je nauka o redu, pravilima, strukturi i logičkim vezama.

Iz ove definicije matematike kao takve, proizilaze i rešenja ovih jednačina.

Elem,

1. JEDNAČINA:

Muškarac = jede + spava + radi + uživa

Magarac = jede + spava

Dakle,

Muškarac = magarac + radi + uživa

Muškarac - uživa = magarac + radi

MUŠKARAC KOJI NE UŽIVA = MAGARAC KOJI RADI

2. JEDNAČINA:

Muškarac = jede + spava + zarađuje novac

Magarac = jede + spava

Dakle,

Muškarac = magarac + zarađuje novac

Muškarac - zarađuje novac = magarac

MUŠKARAC KOJI NE ZARAĐUJE NOVAC = MAGARAC

3. JEDNAČINA:

Žena = jede + spava + troši

Magarac = jede + spava

Dakle,

Žena = magarac + troši

Žena - troši = magarac

ŽENA KOJA NE TROŠI  = MAGARAC

ZAKLJUČAK KOJI SLEDI IZ JEDNAČINA 2. I 3.  MUŠKARAC KOJI NE ZARAĐUJE = ŽENA KOJA NE TROŠI

Muškarci moraju zarađivati novac, kako žene ne bi postale MAGARICE!!!

I žene moraju trošiti novac, kako muškarci ne bi postali MAGARCI!!!

KONAČNO REŠENJE:

MUŠKARAC + ŽENA = MAGARAC + ZARAĐUJE NOVAC + MAGARAC +TROŠI

SLEDI:

MUŠKARAC + ŽENA = 2 MAGARCA KOJA ŽIVE SREĆNO!!!

Onog dana kada me ne bude bilo vishe

i kada se moje telo u prahu bude pretvorilo

i kada moj grob budu sprale jesenje kishe

ostace ove reci koje ce da ti svedoce

i da ti kazu jednu istinu

da sam zivela i da sam te volela........

I kad ova moja dusha bude lutala

postranim nebeskim svodom

i kad sva secanja na mene proteku

kao opalo lishce nosheno vodom

i vetrom oduvano

ostace ovi stihovi moji verni drugovi

u danima samoce

i oni ima nekome da kazu

istinu o mojoj proshloj tuzi

veruj mi da hoce...........

 

Sinoc je jos jedna suza kliznula,niz moje lice....

Ne vise zbog tvojih,

ne odziva,

ne dodira,

ne zbog neverstva...

Vec zbog grubosti,kojom zasipas

moje najneznije reci,

koju provlacis kroz moju kosu,

kojom mi gasis iskru u oku....

Zbog izdaje...

Beskrajne vere u tebe kao dobro,

u tebe kao coveka...

Kliznula je niz lice,

zastala na uglu usana,

i lagano se slila niz vrat,

niz grudi,tacno do srca...

POSLEDNJA SUZA ZA TOBOM....

Ne pitaj me,sta mi je...

ja to znam,

kada cujem ovu pesmu zaigram,

zapali se krv u meni,gori sve,

i bez pica srce mi se opije.

Zaplakacu ,

kad mi prodju mladost i lepota,

a do tada bolu ne dam ni dan zivota.

Ne pitaj me molim te,

sta mi bi...u meni se neki djavo probudi.

Samo ova pesma moju zicu zna,

lomim casu kao da sam pijana.

I ne pitaj nikad,nemoj,

sto sviraju ovu pesmu ponovo,

ova pesma iz mog srca tera bol,

opija me jace nego alkohol.

:-))))))))

UVIJEK SAM BIO COVJEK OD SNA,ZBOG DRUGIH CESTO PADAO DO DNA. AL ZNAM DA NISAM COVJEK SA GRESKOM,NE MRZIM,ZATO PADAM SA SMJESKOM,MAKAKVA BILA TA NOCNA MORA ZNAMDA ISTINA POBIJEDITI MORA. AKO TREBA SAM CU PROTIV SVIH ,NEKA ZIVOT MI BUDE KRATAK KAO STIH!MA KOLIKO TAJ STIH GLUP BIO,TO JE MOJ ZIVOT I TAKO SAM HTIO!!!OPROSTI-STO SAM TE UVRIJEDIO. OPROSTI-NISAM TE ZAVRIJEDIO!!!

Koliko puta smo se pitali shta je to ljubav.....kako ona zaista izgleda, da li se radja postepeno ili jednostavno zivi u nama i ceka da je pronadjemo.....koliko je to osecanje i da li ima kraj......Koliko puta smo dozvolili tom osecanju da nas uzme pod svoje,a koliko puta nismo hteli da dozvolimo ni jedan deo da nam se priblizi.....a zbog cega, zbog one boli koja je uvek prisutna uz ljubav...Zar bol nije divan i kad najvishe boli, ako boli zbog osobe koja se voli......Ljubav je uvek prisutna i onda kad nam se snovi srushe,nada svaka propadne, kad izgubimo one koji nam znace....onda kad nam srce place, onda kad nemamo koga zagrliti....kada smo sami od bola ocajni, onda kad nam se tlo pod nogama gubi....kad sunce izgubi svoj sjaj, onda kad mesec zadje iza oblake i put se ne vidi....onda kad se najmanje nadamo ona je tu,jer u nama zivi.........Josh nikoga ljubav nije ubila, samo proshiruje srce......Ljubav smo mi.......

 

Celi život poklanjam tebi,

prelepi anđele moj...

i love you, my baby...

život je moj i osmeh tvoj.

 

Zora si moga jutra i jutro moga dana,

sunce moga neba i nebo mojih snova,

oko mene si ti... dolaziš sa svih strana,

uvek lepa, srećna, uvek nova i nova...

 

Život je moj i život tvoj,

najmanja cena koju plaćam,

ti si moj srećan broj, sad krećem u boj,

i tebi se vraćam... svete moj.

 

Sve je moje i tvoje...

radost, sreća, duša i telo,

raj nas čeka, raj za oboje,

životi naši, naše su delo.

LJUBAV SE ZOVEŠ...

Pesma je predviđena za tugovanje u duetu ali na različitim mestima zemaljske kugle. Peva se sa tugom i u muškom i u ženskom rodu. Male korekcije u tekstu se podrazumevaju, ali suština ostaje ista. Bolujem ja, boluješ ti...pardon..Tugujem ja, tuguješ ti...i tako...

Život je tužan bez tebe mila(i),
u vazduhu struji taj osećaj tupi,
sedim sam(a) na našoj klupi,
sada sam ptica slomljenih krila.
( na kojoj smo ljubav sa usana pili ).

Tugujem, sa tugom drugujem,
tugujem i sve ti dugujem...

Navire seta i sećanja blede,
povetarac lagano donosi bol,
talasi dosadno tuku o mol,
ta bol me sve jače muči i jede.

Tugujem, sa tugom drugujem,
tugujem i sve ti dugujem...

Poslednja nada sad nestaje i vene,
sa njom i ja, kao duh iz pakla,
srce je moje zla sudbina dotakla,
nema više tebe...a nema ni mene.

Tugujem, sa tugom drugujem,
tugujem i sve ti dugujem...

 

 

"...Izmišljena nikada nije ni postojala, ali je ipak tu. Čak je I verovali ili ne, primećena. Ona je veoma lepa, za svakoga na svoj način. Ljudi je opisuju sa oduševljenjem...maštaju o njoj. Neki ističu kosu, neki oči. Kada je boja u pitanju, tu uvek dolazi do neslaganja; od sjajne zlatnoplave do najtamnije crne; to isto važi i za kosu.

Izmišljena ima svakakvu visinu i svakakvu težinu. Svoje lepe zube, osmehom stalno iznova otkriva. Grudi joj se čas smanjuju, čas bujaju. Ona korača, ona leži...Ona je gola, ona je predivno obučena. Samo...o njenoj obući sakupljeno je na stotinu raznih podataka.

Izmišljena je nedostižna.

Izmišljena se lako podaje. Ona obećava više nego što može da ispuni i ispunjava više nego što je obećala. Ona odlazi, ona ostaje. Ona ne govori. Ono što kaže, to je nezaboravno. Ona je izbirljiva, ona privlači pažnju svakoga. Ona je teška kao majka Zemlja, ona je lagana kao dah.

Da li je Izmišljena svesna svog značaja - neizvesno je. Njeni se obožavaoci i oko toga ne slažu.Kako li samo postiže da svako zna da je to ona? Verovatno lako; ali da li je od samog početka bilo tako lako? Ko li ju je otkrio do nezaboravnosti?

 I ko li ju je razglasio preko ove naseljene planete?

Ko li ju je učinio božanstvenom i prodao je ispod cene?

 Ko li ju je rasuo preko pustinje,preko nebeskog svoda... mora, planina? Od kraja do beskraja.

I ko li je planetu, zato što se zove po njoj, uvio u guste oblake?

Izmišljena otvara oči koje nikada ne zatvara..."

...u trenutku kulminacije, kada ravnodušnost zamenjuje nesnosnu patnju, nikada se ne treba predavati. To je taj prelomni trenutak kada se osvrnemo iza sebe, kako ne bismo ponavljali greške. Od tada, ili smo živeli, živimo, ili ćemo da životarimo.

Disem za tebe nikad neces znati to
daljina nas dijeli
sanjam i lutam nigdje nisam stigao
kradem od noci dio puta

Ref.
I sklapam oci jasno vidim kao da si tu
tudjim imenom me zoves pruzas ruku
i polako dan se dani, jutro sprema
tudjim imenom me zoves mene nema

Sve ti dajem ali nikad necu bol
njega ljubomorno cuvam
sanjam i lutam nigdje nisam stigao
kradem od noci dio puta

Ref. x2
I sklapam oci jasno vidim kao da si tu
tudjim imenom me zoves pruzas ruku
i polako dan se dani, jutro sprema
tudjim imenom me zoves mene nema

I polako dan se dani, jutro sprema
tudjim imenom me zoves mene nema

 

 

 

 

Ceznem da ti kazem da te volim ....ali plasim se da cu izgubiti ono najsvetije sto imam ..a to je tvoje prijateljstvo...Nocima sanjam te i muce me osecanja prema tebi...Nemam hrabrosti da si moja radost,da mi sacinjavas mladost i cinis me srecnom...Posmatram te i pozelim da vrisnem snazno i da celom svetu kazem da te neizmerno volim,ali bojim se da bi mi se smejao...Neznam da li i ti mene volis i da li bi mi uzvratio ljubav koju cuvam samo za tebe...u trenutku sve bih ti rekla al me muci crv sumnje da ce moja bol tvojim odbijanjem postati jos veca...Bojim se da te ne izneverim i nerazocaram...Nedostaje mi hrabrosti jer me plasi pomisao da cu biti duboko povredjena. Zato svoja osecanja iznosim na ovo parce lista i svoj bol i tugu cuvam samo za sebe...Mozda jednog dana kada prodju ove lude godine i skupim hrabrosti i sve ti kazem...do tada cu uvek ceznuti da ti kazem volim te...al mozda tad vec bude kasno....Ceznem...da sednem pored tebe i da te posmatram...mogla bih tako danima i satima...al plasim se da ne bih izdrzala...Mozda ce nekome biti smesno dok cita ovu moju ispovest,al to me nece razocarati vise nego sto me je razocarala ova moja tuga i bol..Mislim da ce ova moja ljubav prema tebi trajati bar onoliko koliko traje ovaj moj tuzni zivot...a mozda i duze...Dok cekam taj dan...mozda ce nekom ova ispovest pomoci i mozda neko bude hrabriji od mene i ljubav procveta na nekom drugom delu ove nase ljubavne planete...Uvek cu ceznuti da ti kazem.... VOLIM TEEEEEEEE!!!!!!!!!!!!

Ne volim te zato shto te volim
volim te i kada te vishe ne volim,
iscekujem te i kada te ne cekam
moje srce pretvarash u vatru........

Ljubim te, jer jedino tebe volim,
beskrajno te mrzim i mrzeci te molim,
uzrok promenjive ljubavi moje
slepa je ljubav kojom te volim..........

Jednog dana, svetlo secanja
proboshce mi srce okrutnim zrakom,
i ukrasce kljuc mog spokoja.......

U toj prici umirem samo ja.......
Volim te toliko da cu umreti od ljubavi,
jer te volim ljubavi, u vatri i krvi.......

Dodji.....
Pogledaj ove lepe ruze koje cvetaju
Jel vidish?
Ove lepe cvetove kako sami sebi sudbinu kuju
Gledaj......
I videcesh ljubav i strah
Gledaj.....
Kako se sve pretvara u prah....

Da li vidish?
Slike ove lepote zemaljske
Gledaj....
Vidish li kako venu ovi lepi cvetovi
uskoro ce postati samo prashina...
Razumesh to se dogadja svima.....

I posle mnogo gledanja i cudjenja
i posle mnogo sumraka i mnogo svitanja,
vidish kako sve dolazi i odlazi 
i kako sve prolazi........

Vidish li koliko zvezda na nebu ima
osecash li kako ih ponekad pokrije tmina....
Pomisli u sebi kako zivimo mi
da li smo mi ko oni ili smo jedinstveni......

Pogledaj sjaj sunca gore
i oko njega plavicasto more....
Kako da zivimo ti i ja
kada nashe sunce prekriva tmina.....

Vidish li zelenilo mog i tvog grada
vidish li koliko daleko smo udaljeni jedno od drugog....
Ti i ja dva stranca bez nade,
ljubav mi jedino mnogo nade dade.....

Ali boricemo se dok ne izbrojimo zvezde
pa makar to radili do najvece bede
Jer ja za tebe uradila bi sve
i ne brini cekacu te..........

TAKO MI FALIS ANDJELE MOJ ALI NE BIH TI TO POKAZAO. FALIS MI DA IZBRISES TUGU IZ SRCA,VRATIS MI OSMIJEH NA MOJE LICE,DA BUDEM SRETAN KAO NEKAD. VISE NEMAM ONAJ ISTI OSMJEH NA LICU,PREVISE JE BOLI U DUSI I SRCU,KAO DA POSTAJEM HLADAN!!!TRUDIM SE DA ME DRUGI NE VIDE, DA NE VIDE KOLIKO JE TUGE U MOM SRCU. DA NE OSJETE KOLIKO PATIM I ZA KIM??????

Daljina, koliko znacenja u toj reci,

koliko blizine a koliko zelje za dodirom

i kilometara na putu ka sreci..........

 

Toliko neostvarenih snova josh su daleko,

toliko toga moram josh preci,

da prevazidjem prepreke, da me ugleda neko...........

 

Raskrsnice, koliko ih ima na ovom svetu?

Ima ih ko polena u najlepshem cvetu,

tako su vidljive... jos vishe razdaljene.........

 

Obale, udaljene rekama jedna od druge daleko,

koliko josh mostova treba podici?

Koliko stopa iskoracati da nam se pogledi sretnu,

da nam se ruke dotaknu............

 

Josh koliko granica preci trebam,

jos koliko snage skupiti da se ne predam,

da ne padnem na metar od tebe,

da ne pokleknem pred onim

shto mi donosi ovo ne pomicno vreme.....

 

Daljina, ostaje samo daljina......

Rec sa toliko znacenja i ogromna zelja,

da nam se jednog dana pogledi sretnu,

ruke dotaknu, ovde, tamo ili u dalekom svetu........

Kao zloca u noci,

pojavim se,

poljubim te,

zapalim te,

na greh navedem...

a sa jutrom nestanem,

tragove sakrijem

i negde se u cosku smejem...

Ti se kidas,

ludujes

sto nasedas na opasnu igru zivota.

A ja puna maste,

cekam da mesec izadje

da me tebi odvede,

i poljubac ti ukradem ti slatki gade.

Da li znash koliko te volim, i da si mi stalno u mislima
da li znash koliko mi znacish, da li znash koliko mi je teshko shto si tako daleko
pozelim da si ovde, da te gledam, da te ljubim, da se nashe usne spoje.....
Josh jedan dan prolazi, i josh jedan mesec dolazi, a ti si tako daleko
samo ti znash da moju dushu ugrejesh i mome srcu ljubav da dash.....
Zelim te tako ludo ove noci, da previjesh tvoje ruke oko mog tela
da sapucesh tihe i nezne reci ljubavi......
Preplivala bih svaki okean samo da dodjem do tebe
poletela bih kao bela ptica kad bih imala krila,
sve shto imam dala bih samo tebi i svu ljubav dobio bih od mene..... 
Znaj da cu te voleti uvek pa cak i u sledecem zivotu.............

Poshto su se uvek kao shto si rekao drugi pronalazili u mojim stihovima....ovaj sam posvetila tebi mada znam da je kasno al nema veze...sve je ovo istina.....toliko od mene i oprosti mi za sve shta cu kad te volim........

 

Svako cuje kako pricam,

ali niko nezna sta mislim,

svako moze da me vidi,

ali niko nezna dal sam srecna,

svako vidi moj osmeh,

ali niko nezna da hocu da placem...

Svako misli da sam srecna,

ali niko nezna kako je u meni,

svako misli da sam dobro,

ali niko nezna koliko se borim sama sa sobom...

Svako kaze da imam lep zivot,

ali niko nezna da je uzasno...

Svako misli da me zna,

ali u sustino niko nije zeleo da me dovoljno upozna...

Ti...

ponekad tako sladak i lazljiv,

i znas da volis,i znas da bolis,

da budes grub i budes pazljiv.

U jednom momentu vreo kao vatra,
u drugom hladan kao led,
u jednom smrtonosan kao otrov,
u drugom sladak kao med.

Dani sa tobom su,
kao hod po zici izmedju pakla i raja,
jutrom na pocetku pocetka,
u sumrak na kraju kraja.

I sta na to reci,osim,
da si tezak bas,
i u beskonacnost znas da uzimas,
mada cesto umes i da das.

Jer jednog momenta sam stobom na sedmom nebu,
a vec sledeceg na samom dnu,
jer jednog casa sam u sreci,
a drugog u nepodnosljivom zlu.

Kao vreme...
umes da rashladis,
umes da ugrejes,
da me rasplaces i
da me nasmejes,
i da me povredis,i da me utesis.

Znas biti bezgresan i ako gresis,
i ma koliko se trudila,
shvatiti necu,
kuda me sve to sa tobom vodi...

AL ZNAM DA COVEK KAO TI,SAMO SE JEDNOM RODI!!!!

Uzmi me za ruku,

potrazimo luku,

bez traga,bez broja i bez nespokoja.


Srce cu ti dati,

tvojom cu se zvati,

sta se nocas zbilo noko nece znati.


Zagrli me strasno,

poljubi me nezno,

sve je sada tvoje,zagrej i srce moje.


Od ljubavi gorim,

za tebe se borim,

ovaj plamen srece ugasiti se nece .

Kada su te moje oci
prvi put ugledale
probudio si u meni
ono sto ni jedan nije........

Trenutke koje smo delili
za mene su bili nezaboravni
uzivala sam u njima
u tebi..........

Ni u jednom trenutku
se nisam osecala nevaznom,
ni u jednom trenutku
se nisam osecala nesrecnom.......

Vremenom sam pocela
bolje da te upoznajem
i sada
te uopste vise ne prepoznajem...........

Jako mi se svideo ovaj duhoviti tekst i evo ga... Sva izbezumljena bivša devojka a sada supruga obratila se za pomoć. Hitno potreban savet. Poštovana gospodo iz tehničke podrške, prošle godine izvršila sam upgrade ( nadogradnju ) Operativnog sistema Dečka 5.0 na Operativni sistem Muž 1.0. Nažalost, novi program veoma loše radi. Nekompatibilan je sa knjigovodstvenim softverom, pa je ograničio pristup aplikacijama kao što su: Garderoba 12.2, Cveće 9.0 i Nakit 23K, koje su savršeno funkcionisale pod Dečkom 5.0.Uz to, Muž 1.0 je deinstalirao mnoge programe kao što su:Večernji izlazak 7.5, Putovanja 2.3 i Sex 6.1, a onda je instalirao nove nepoželjne programe kao što su: Poker 1.3, Subotnji fudbal 5.0, Golf 2.4 i Nered svuda 2001.Razgovor 8.0 više ne funkcioniše, a pokušaj njegovog pokretanja ruši sistem. Ni pod kojim uslovima Muž 1.0 ne izvršava Promenu Pelena 14.1 ili Spremanje stana 2.6.Pokušala sam da problem rešim patch-om(zakrpa) Zvocanje 5.3, ali ovaj višenamenski uslužni program ima ograničeno dejstvo. Molim vas da mi pomognete!!! Nedugo zatim stigao je odgovor službe tehničke podrške: Ovo je čest problem na koji se korisnice žale i on nastaje usled zablude.Mnoge vrše upgrade sa Dečka 5.0 na Muža 1.0 ne znajući da je Dečko 5.0 paket za zabavu, dok je Muž 1.0 operativni sistem projektovan tako da izvršava što manji broj aplikacija. Novi programski fajlovi mogu se instalirati samo jednom godišnje, posto Muž 1.0 ima veoma ograničenu memoriju.Zato razmislite o kupovini dodatnog softvera za poboljšanje performansi; preporučujem: Toplu hranu 3.0, Sexy rublje 1.1 i, naročito, Strpljenje 10.1. Kada se koriste zajedno, ovi programi će učiniti da Muž 1.0 razvije karakteristike kao što su: Opravke po kući 2.5, Maženje XP i Najbolji prijatelj 7.6. Savetujemo da NI PO KOJU CENU ne instalirate program Tašta 1.0 jer ta aplikacija nije podržana i ubaciće Muža 1.0 u petlju, u kojoj ce se izvršavati samo Pecanje 9.4 i Lov 5.2, sve dok konačno ne upadne u program Pivo 6.0, koji izaziva generisanje fajlova Pivski Stomak 9.1 i Hrkanja XP, koji se veoma teško brišu.

Svakog jutra budim se za tebe,
svake veceri molim se za tebe.....
Svaki moj san si ti.....
Nikad, veruj mi nikad,nisam osetila neshto ovako
kao shto osecam sada ...ovaj osecaj ljubavi.....
Volim te, usprkos svim tvojim manama i nepromishljenim stvarima koje radis....
Volim te takvog kakav jesi...
Koliko puta sam ti rekla samo ti, volim te i nikad nisam zazalila, jer
zelim da znash sta osecam prema tebi.....
Znaj da shta god ti zivot donese, ja sam uvek uz tebe....
U dobru i u zlu....
I kad si sam, kad te srce boli, kad ti suza krene,
seti se da ima neko ko te voli,
da postoji osoba koja ce ti pomoci, dati ti podrshku, i nikada te ne izneveriti.....
Jer, mene vodi ljubav.......ljubav prema tebi....
Zelim da... svaki put kad si negde sam da procitash ovo i da znash
da ja sam uvek tu za tebe.....
Ja sam uvek blizu tebe,
u tvom srcu....
I... Neka te ove reci napisane samo za tebe,
uvek podsete na mene, osobu koja te zauvek voli....

I ako je od tebe daleko....

Bicu tvoje nebo
ako mi dopustis
zorom svojom te buditi....
Ako zelis
bicu tvoja sena,
verni drug na zivotnom putu.....
Dozvoli mi
i sakricu se u tebe,
shtititi te od ruznih snova
i usamljenih sati....
ako me zavolis,
neces trebati ruke
da bi me zagrlio.....
Bicu deo tebe,
zauvek............

U polu-tami sobe
ulazi pred svitanje....
Prilazim ti tiho 
a u dusi bol ne prestaje....
Daj mi reci sada
sta se sa nama dogadja
jos me bole reci
sto su sisle sa nasih usana....

Ti zauvek znas
da pripadam TEBI....
Evo ti sad
JA priznajem to
zelim da znas,
ti oku mom si dar 
i ceznja srca mog,
sam Bog zna
ti si meni SVE.........

Ako jednom odes 
s kim cu bol pobediti....
Nikad ovaj zivot
necu moci deliti ni sa kim....

Ti zauvek znas
da pripadam tebi.....

NACI CU TVOJE OCI MEDJU HILJADU CRNIH BISERA.LAKO CU IH PREPOZNATI,JER NA CELOM SVETU  POSTOJE SAMO DVE JEDINSTVENE SKOLJKE,ONE KOJE KRIJU DVA NAJSJAJNIJA BISERA.I TADA...OSETICU NJIHOV,POPUT SVILE,NEZAN DODIR NA KOZI...TVOJ POGLED CE ME MILOVATI!
NACI CU TVOJE RUKE.OD SVIH RUKU KOJE SE PRUZAJU PREMA MENI,JA UPASCU U TVOJE.I TAD...ZAGRLICES ME JAKO,JAKO,JAKO.OSETICU TVOJE SRCE TAKO BLIZU MOG,OSETICU KAKO KUCA ZA MENE.
NACI CU TVOJE USNE U BASTI PUNOJ  DIVLJIH JAGODA,JER SAMO SU JEDNE USNE TAKO MALE I SOCNE,SAMO UKUS JEDNE JAGODE MOZE DA OSTANE TAKO DUGO U MOJIM USTIMA.I TADA...NASMESICES MI SE SLATKO,POMALO STIDLJIVO I NECU MOCI DA TI ODOLIM.
MOZDA NISI PRIMER SAVRSENSTVA,ALI TVOJE NESAVRSENSTVO JE SAVRSENO.
MOZDA NISI IDEAL LEPOTE,ALI  SAMO TVOJA LEPOTA ME PRIVLACI.
I NECU SE ZAKLINJATI DA CU TE VOLETI VECNO,PRIZNACU TI LJUBAV SAMO DANAS.TO JE DOVOLJNO,JER CE SVAKO SUTRA POSTATI DANAS.

E zivote tezak li si..dodje mi da odem za sva vremena i jednostavno zaboravim sve......Nisam znala da neki ljudi mogu biti tako zli i naprkostiti..da cu ovako nisko pasti ni u ludilu verovala nisam al uvek postoji neko da te spasi i zivot zauvek ukrasi..Do juce sve je bilo kao jedna predivna bajka o kojoj ni u snu mastala nisam ali pojavi se uvek neko i u srce s nozem pa cak te i zapeklo,a srce od bola nateklo...Tesko je biti cvrst kad znas da ti je do nekoga stalo al to nekome mozda ne znaci ni malo i meni je zbog toga veoma zao....Ne dozvoljavam nikome samnom da se igra jer igracka nisam vec imam srce i dusu i nedam nikome da mi se snovi rusu...Secam se prvog dana kad sam dosla i u super drustvu sam se nasla,komunikativnu me majka rodila sto me je mnogo i obradovala i neka je vala..za to joj mnogo hvala.....zbog nje i jesam postala bila nekad ona brbljiva mala al ni to vise nije sala..jer sam takva i ostala.....sretna sam sto sam ta koja jesam i sto znam sta je biti covek i voleti i prastati i razumeti ljude ali jedno nikada necu podneti prevare i tracaranja razna mislim da to je nesto najgore sto se moze doziveti..mada mene tracevi ni malo ne interesuju,rekla kazala ....ma pricaj do sutra al kad me neko pod*ebava na neki nacin.... e onda bolje begaj sto dalje od mene jer tu vise nema nikakve rasprave...jednom me povredi i ponasaj se bezveze...ja i ti vise nemamo sta jedan drugome reci...a neko da mi se ulizuje posle nekog nametanja i pitaj Boga jos cega..to kod mene ne pali jer ja to tesko prastam...nemoze od mene niko napraviti budalu samo ja sama to mogu........
 

Tesko je bicu koje voli osobu koja je daleko i praznina je velika a u srcu vecito neka tuga....a zavolela sam te bila prvo kao jako dobrog druga...Kako su dani tekli i vreme se razvijalo i sve nase price,postao si mi svakim danom sve drazi i drazi...zamenili smo mnogo reci,savetovao si me kako da prebrodim i prebolim moju proslost....Uvek si bio tu za mene da me nasmesis i utesis i zahvalna sam ti na tome....dani sa tobom pozelim da vecno traju,jer kada sam sa tobom osecam se kao da sam na sedmom nebu ili tako reci u raju..........Da cu tebe sresti ni sanjala nisam a jos da ces mi znaciti nesto u zivotu nikada mi na pamet nije palo al jedno znam da mi je do tebe jako,jako puno stalo....Kada te nema osecam se nekako prazno, pusto,kao da sam nesto izgubila jedan deo srca svoga... pocnes da mi nedostajes pa se odjednom pojavis kao iz vedra neba ti neznas koliko te ovo srce i dusa treba....toliko si mi srcu mio da nijedan dan nebih zazalio da si pored mene i osetio bih ovu moju krv koja tece mojim venama jer samo tebe imam u sebi vec danima...ponekad se osecam kao izgubljena al mislim da sam zaljubljena...ne kajem se ni malo jer osecaj me ne vara i mislim da je za mene ovo ono pravo.......

Volecu te onako kako to ti zelis
ali ne znam kako da ti to kazem,
a da ne odes i nestanes i da
vazduhom postanes,kao i oni pre tebe.....
Volecu te snagom hiljadu vetra,
jacinom i snagom bezbroj talasa morskih..
Samo nemoj postati penom i u dubine potonuti....
Moj si blesavko,koji sve budi,
moje jutro...
Moje si veliko mastanje i moj san.
Pravi si za mene i volecu te zauvek..
Prvi si posle toliko njih ,ti si za mene ipak i prvi.....
Kome da se smejem...Ko da me rastuzi....
Ili ko da mi ruku pruzi......
Volecu te svake noci,to sebi i u sebi izgovaram...
Volecu te po prvi put vise nego sebe,
zbog tebe se menjam,drugacija postajem,
samo moj da ostanes...
Ne govori mi nista,grli me svom snagom i sto jace,
nemoj dozvoliti da moje emotivno srce,za tobom zaplace......
Svi drugi su otisli,nove listove okrenuli,
i sa nekim drugim devojkama me zamenili,
a proslost ostavili i zaboravili...
Volecu te srcem i dusom,jer si zivot moj,
moja velika snaga i uteha,moja vedrija strana sna..
Zapamti jedno,Volecu te,i Volim Te........

Znas li koliko te volim
znas da mi u dusi nesto gori
nije vatra,al vise pece
ljubav je to...shvati,covece..
imas li dusu,smiluj se
pogledaj moje snene oci
pisem ti svaki dan i noci
daj okreni se,dodji..
Necu da molim za mrvu ljubavi
polako mi ponestaje snage
ja sam zrtva,a tebi svejedno je........

  

Imamo više diploma, ali čitamo premalo, više znanja, ali manje razuma, pišemo više, ali učimo manje. Planiramo više, ali postižemo manje. Naučili smo žuriti, ali ne i čekati.Vozimo prebrzo, previše se ljutimo, prekasno ležemo, ustajemo umorni. Naučili smo kako da preživljavamo, ali ne i da živimo, dodali smo godine životu, ali ne i život godinama. Napravili smo velike stvari, ali ne i bolje stvari. Pijemo previše, pušimo previše, trošimo nesmotreno. Ovo su vremena brze hrane i sporog varenja, velikih ljudi i sitnih karaktera, brzih zarada i plitkih odnosa. Ovo su dani luksuznijih kuća, ali uništenih domova. Ovo su dani brzih putovanja, jednokratnih pelena, moralnosti koja se može odbaciti, jednodnevnih predstava. Ovo su dani umornih tela i tableta koje čine sve -  da nadomeste vitamine, hranu, ali i da stišaju, ubiju. Volimo retko i mrzimo često, smejemo se premalo. Smej se često, dugo i glasno. Suze se događaju. Izdrži, odboluj, preživi. Reci ljudima koje voliš da ih voliš, u svakoj prilici. Život se ne meri brojem udisaja koje napravimo, nego trenucima koji nam oduzmu dah. Smej se dok ne izgubiš dah.

...mnogo puta u zivotu krenem,i onda stanem,jer ne znam gde sam..mnogo ljudi prodje kroz moj zivot,uzmu ono shto im je potrebno i odu....mnogo rechi chujem svakoga dana,i one uglavnom bole,.samo me ponekad chine sretnim,a onda zastanem i shvatim,..ipak nije sve tako crno...okrenem se i vidim Tebe,prijatelju moj!..jedinu osobu chije rechi ne bole,jedinu osobu koja je uvek tu,i chini moj zivot lepshim........

Šta čini život ako prave osobe nisu pored tebe?

Tako bih ti htjela nesto reci ,,,

onako tiho sapnuti na uho

sve ono sto na srcu lezi

i da sa tobom podelim sve staro i nova

 

Kad noc tiho pada , a jos nije dosla

tek se sluti , po mirisu i tisini

u grlu me stegne neka tuga cudna

a zamagljen pogled luta u daljinu

 

Kad novi dan dolazi

kad nije ni mracno ,, ni svjetlo

ceznja jaka dusu mi izgazi

a san bjezi od mene daleko

 

Kad se miris kisa rasiri po gradu

misli moje k' tebi lete

jer moje srce samo za tebe bije ,,,,

 

Tako sam htjela nesto ti reci

da ljubavlju  svojom premostim tu daljinu...

ali opet  uvidjeh da sam opet sanjala

i samo tvoje Ime,, moja usta sapnu ,,,,,

 

 

 

 

A bas je dobro bilo...
steta sto vise nije
al' dok je trajalo Vilo
prelepo...necu da krijem...
Iako samo rechi
kao reka su tekle
ni pogled ni uzdah mali
rechi su dosta rekle...
O tebi , a i o meni
o ceznji koja nas budi
potpuno otkriveni
poneo talas nas ludi...
Lepo je bilo...
predivno....kao u snu
al' nece vise Vilo
jer nisam vise tu
Odlazim...i necu doci
vise me videti neces
ostace nase noci
i nemoj pogled da skreces
Nista pomoci nece
odnosim mastu svu
al' taj tren nase srece
uvek ce ostati tu...
Lepo je bilo.....
i vise nikad , ....Vilo

Uvek sam samo o tebi pricala,

sa puno ljubavi i tuge....... 

Samo tebe sam volela

i slepa bila za druge,

dani su mi dugi i prazni,

bez imalo svetla i sjaja.....

Ti okrutna dusho,

shto nemas osecaja....

Zashto si okrutan tako?

Zashto ne vidis patnje moje....

Za jedan te pogled moli,

robinja ljubavi tvoje....

Oprosti za plac vetra i ulica,

oprosti za poljubce koje ce kisha oprati,

oprosti za retku ljubav....

Jednom kada ti zivot nanese patnje i boli,

uzmi moju sliku i reci: "Ona je umela iskreno da me voli".............

Nikada,neces naci oci kao moje,

ni jedne ne citaju tako dobro tvoje,

ni jedne ne umeju da ti osmeh ukradu,i kad srce gubi poslednju nadu.

Nikada,neces naci ruke kao moje,

ni jedne nece tako savrseno stajati uz tvoje,

ni jedne nece znati koliko cvrsto se steze,
kada odlazi jutro i poslednji minuti beze.
Nikada,neces naci usne koje ljube,
i onda kada znaju da sve ostalo gube,
usne koje gore i kada drhte od zime,
usne koje peku kada izgovaraku tvoje ime...
Nikada,neces naci srce ludje,
jer u svakom nacices tragove tudje.
Svako ce traziti ljubav a nece voleti,
ni jedno kao moje zbog tebe nece boleti.
Nikada,neces naci neku koja zna,sve tvoje tajne kao ja.
Neku koja znace sta pijes i kako,
to sam ipak JA,ne moze to SVAKO.

Sakrij me u ceznjivom pogledu,

u sjaju oka koji cu samo ja prepoznati,

nosi me u kutku usana,

smesku ne izgovorenim recima,i ja bicu stobom.


Sakrij me u mirisu letnje olije,

bljesku munje,

i slutnji zudnje,

cuvaj me u snovima<

nanizanim u nocima krhkim od samoce.


Sakrij me u prekrsenim obecanjima,

u uzdahu sto se otima,

somotnim satima.


Sakrij me u pricu,

sto ima srecan kraj,

Sakrij me u zagrljaj,

samo ljubav mi ne sakrivaj.

Nocas neka vatra ludo

u grudima mojim gori

dogadja se nesto cudno

opet moje srce voli...

Nova ljubav,nova ljubav

opet moje srce budi

al reklo je da nece vise

ni da voli, ni da ljubi...

Nocas nova vatra budi

moje oci,moje grudi

opet moje usne gore

i sve vecim zarom bole...

Nocas moje tople oci

vatrom ludog srca gore

iz pogleda to se vidi

da te iz dna duse vole....

Kad se sve ovo u prah pretvori,
kada djavo Boga u dobrom pobedi,
kazi, gde cesh tada biti ti.....

Kada shapat i strast kao kishe budu shushtali,
i kada snovi i zvezde budu sa neba padali,
kazi, koga cec u zagrljaju drzati....

Sve neznosti, sva obecanja,
istina je, za ljubav se umire,
kad operem sa sebe sva osecanja,
opet mi ostane volim te.......

Nije slucajno,
nije,
sve se sa razlogom desilo,
kazi mi ko je uspeo da sakrije ljubav....

Udahnesh, izgubis se,
nasmejes se, prevarish se,
sve sto je postojalo sada gori,
niceg nema, samo srce i dalje voli.....

Kad se sve u nishta pretvori,
kada duga kishu u placu pobedi,
kazi mi, ko ce te tada voleti.....

Negde u Daljini,Jedna Reka Protice,
Sklopim Oci Vidim Nas Kraj Nje,
Ko Ta Reka,Moja Ljubav Prema Tebi Je,
Vecnija Od Reci Najvece,
Usne Tad U Zanosu Se Vrelom Stapaju,
A Mi  Smo Jedini Na Svetu,
Putujemo Kao Zvezde Dve Po Svemiru,
Bol i Tuga Tada Nestaju.

 

Zagrli Me Sad Tu Ostani,
i Deo Moga Srca Postani,
Jer Nema Sile Te Da Razdvoji,
Dvoje U Pravoj Ljubavi.

 

Negde U Tisini,Dragi Dodir Budi Me,
Pustam Da Me Radost Opije,
Ko Taj Dodir,Moja Ljubav Prema Tebi Je,
Vecnija Od Pesme Najbolje
Usne Tad U Zanosu Se Vrelom Stapaju,
A Mi Smo Jedini Na Svetu,
Putujemo Kao Zvezde Dve Po Svemiru,
Bol i Tuga Tada Nestaju.

 

Zagrli Me Sad Tu Ostani,
i Deo Moga Srca Postani,
Jer Nema Sile Te Da Razdvoji,
Dvoje U Pravoj Ljubavi.

 

Negde U Divljini Jedna Seka Sama Je,
Sklopim Oci,Dolazim Kod Nje.
Kad Me Seka Vidi,Pocne Da Se Raduje,
Sretnija Od Srece Najvece.
Usne Tad U Zanosu Se Vrelom Stapaju,
Stapa Tapa Tapa Tapa Tapa Tapa Stapaju,
Putujemo Kao Zvezde Dve Po Svemiru,
Ko Je Lud,A Ko Je Zbunjen Tu ?

 

Zagrli Me Sad Tu Ostani,
i Deo Moga Srca Postani,
Jer Nema Sile Te Da Razdvoji,
Dvoje U Pravoj Ljubavi.

 

 

Zbog cega nocas ne pada kisa?

Da istrcim napolje i vrisnem u plac,

da kapi kise sakriju suze,

a pljusak opere gorcinu i jad.

Zbog cega ne siba vetar?

Da odnese sav bol i tugu,

i sve reci koje zelim da ti kazem...

da ih odnese daleko,sto dalje.

Zbog cega mi nocas zvezde ne sapnu tiho?

Kako da izbrisem greske u zivotu,

da ih obrisem ili bar popravim,

i kako da izlecim te ljute rane...

Zbog cega,se nocas moj zivot ne ugasi,

kao dogorela sveca u tamnoj noci,

da sa mirom sklopim uplakane oci,

znajuci da nestaju moje ne prespavane noci...

KADA SE SAMO SETIM STA SMO NAS DVOJE SVE PROSLI,KOLIKO SMO DUGO ZAJEDNO,KOLIKO PUTA SMO SE SVADJALI,MIRILI,PROVODILI....NIKADA NECU NI JEDAN DETALJ ZABORAVITI!
ZNAS,SVE JE IZMEDJU NAS BILO TOLIKO LEPO DA BISMO DOZVOLILI DA ZBOG JEDNE SVADJE IZGUBI SMISAO.KADA SMO POSVADJANI,VOLIM DA TE POSMATRAM KAKO SE PRAVIS DA SI RASPOLOZEN I DA JE SVE OK.TADA SI MI BAS SLADAK,JER POKUSAVAS DA PRIKRIJES SVOJE PRAVE OSECAJE KOJE JEDINO JA ZNAM!
VISE ME NE MOZES PREVARITI,JA UVEK ZNAM KAKO SE OSECAS.MOZES DA SE SMEJES,ALI ZNAM DA TO NIJE IZ SRCA!POZNAJEM TE!!!
KADA SE POMIRIMO,JEDVA CEKAM DA TE ZAGRLIM I POLJUBIM,TO JE NAJLEPSI OSECAJ.ZATO NECEMO SVADJE DA POSMATRAMO KAO NESTO RUZNO,VEC KAO ISKUSTVO VISE  POSLE KOGA SE JOS VISE VOLIMO!
KADA RAZMISLJAM O NAMA,ZNAM DA SMO SUDJENI JEDNO DRUGOM I DA CEMO ZAUVEK BITI ZAJEDNO!
OPROSTI MI ZA SVE TRENUTKE SLABOSTI U KOJIMA SAM TI NANOSILA BOL.
OPROSTI,JER JA NE UMEM DA GLUMIM DA SAM SRECNA ONDA KADA NISAM,DA SE SMESIM I RADUJEM ONDA KADA MI SRCE PLACE.JA TADA NEIZMERNO ZELIM DA TI KAZEM DA TE VOLIM I DA SI MI POTREBAN.
HVALA TI STO SI ME NAUCIO DA VOLIM ISPRAVNO,DA PRASTAM I BORIM SE.HVALA  TI ZA SVE STO SI UCINIO ZA MENE,ZNAM DA JE TOGA BILO DOSTA.
BOZE,KAKO JE DIVAN OSECAJ VOLETI I BITI VOLJEN!KAZU DA NEMA NISTA LEPSE OD LJUBAVI KOJA SE TEK BUDI,A TO JE NASA LJUBAV,IAKO SE VEC DAVNO POCELA BUDITI!
SADA SAMO STREPIM DA SE NESTO NE DESI,JER SAM PREVISE SRECNA DA BIH BILA BEZBRIZNA.PROSLA SAM SVE I SVASTA U ZIVOTU,I TREBA MI TVOJA LJUBAV DA NASTAVIM DALJE,POTREBNA MI JE TVOJA PODRSKA!
ALI ZNAJ,AKO TEBI BUDE TREBAO NEKO DA TE SASLUSA,UTESI ILI POSAVETUJE,JA CU UVEK BITI TU!JA SAM I ZA POLJUPCE,I ZA MILOVANJA,ALI I ZA UTEHU,I PODRSKU U SVAKO DOBA,NE ZABORAVI TO!NEMOJ DA ME IZNEVERIS,BUDI ISKREN PREMA MENI KAO STO SI BIO I DO SADA,I POTRUDI SE DA NAM SE SVI DIVE KOLIKO SE VOLIMO,I DA SE UGLEDAJU NA NAS!


JEDINI,ZNAJ DA TE VOLIM I DA CU TE UVEK VOLETI!!!!!!

Zelim ozbiljnu vezu, zelim da osetim da imam nekog pored sebe na koga cu da se oslonim....Zar je puno shto trazim da imam osobu kojoj mogu da verujem....Koju cu da volim a koja nece da me povredi, zar je moguce da imam njega a da ON ne bude sa drugom...Da me nece prevariti....Postoji li takav decko.......Umorna sam...... umorna sam od ove daljine...umorna sam od razmishljanja sa kim je sada... umorna sam od toga... Zar on ne razume da mi je samo on potreban i da samo sa njim hocu da podelim svoj zivot..... hocu da mi veruje... hocu da zna da ga volim i da njega hocu...Ona uzrecica „Dobro se dobrim vraca`` vishe ne vazi.... Dobro se ne vraca dobrim..... Dobro se vraca suzama, patnjom, gubicima...umorna sam... umorna od svega... ali nisam umorna od cekanja... ja ga cekam... ja za to zivim... ja ga volim ..........

 

 

Vecina od nas luta za svojim smislom zivota..... Mnogi se svakodnevno pitaju gde on uopshte jeste, a mnogi ga pronalaze svaki dan u drugim stvarima... Neki ljudi zive, a ni ne shvate shta je njihov smisao zivota. Kako god bilo, sigurno je da je pitanje smisla zivota jedno od najvaznijih pitanja.... Ako nemamo smisao nekih banalnih stvari, ne znamo zashto ih onda uopshte radimo.... Smisao hodanja je da bismo mogli otici sa jednog mesta na drugo... Smisao smejanja i plakanja je da bismo iskazali nashe emocije... Smisao gledanja je da bismo videli shta nas okruzuje... Ali, koji je smisao zivota....
Cesto razmishljam o nekim stvarima koje sam ucinila kroz zivot.... Neke su bile dobre, neke mozda i ne.... Cesto sam se smejala, ali i plakala.... Pruzala sam drugima srecu i drugi su je pruzali meni.... Sve te stvari u mom zivotu imaju neki smisao... One mene cine osobom kakvom jesam... Stvaraju moja razmishljanja, moje osecaje, moje sumnje i uverenja... Ponekad stvari na koje smo navikli imati ih izgube za nas svoj poseban znacaj... Kao naprimer svakog dana udishemo zrak... I ne mislimo svaki put kada ga udahnemo kako je odlicno shto ga imamo niti se pitamo kako bi bilo da ga nema... Zrak je samo jedan uobicajni deo nasheg zivota i nije nas briga koji je njegov smisao... Imamo ga i to je dovoljno... Ali, kada se zapitamo shta bismo da ga nemamo... Sta bismo da nemamo sta udahnuti... Tada shvatimo da je smisao zraka bitan da bismo uopshte mogli ziveti.... Mnoge ljude srecemo u zivotu i naviknemo da ih imamo... Medjutim,nismo svesni njihove prolaznosti niti vremena koje nam ih moze oduzeti.. Nemamo osecaj za neke ljude koliko nam znace kada ih imamo, ali kada ih izgubimo shvatimo tek tada koliko nam je njihova blizina i prisutstvo bilo bitno... Tada tek shvatimo koji je smisao njih u nashem zivotu... Ali nemamo toliko vremena niti tu mogucnost da bismo prvo mogli izgubiti nash zivot da bismo tek onda shvatili koji je njegov smisao... Prisiljeni smo o njegovom smislu razmishljati i traziti ga upravo onda dok taj zivot i zivimo... I teshko nam je pronaci ga, jer sve se stalno menja.... Iz dana u dan menjamo smisao, menjamo sebe... Ipak, postoji neshto shto je u svakome od nas... Postoji ljubav.... Ljubav prema roditeljima, ljubav prema sportu,ljubav prema muzici, prema plesanju, ljubav zaljubljenih... Bez ljubavi niko od nas ne bi radio nishta jer ga nishta ne bi zadovoljavalo u necemu shto radi... Ne bismo uopshte ustajali ujutru iz kreveta da ne volimo iskoristiti dan... Ne bismo ni citali novine da ne volimo procitati neshto shto nas zanima... Ljubav nas vuce da radimo odredjene stvari i da usmeravamo svoj zivot..... Ona je nas vodic kroz zivot i ona nas cini radosnima ili tuznima... Cesto ne govorimo kolika je nasha ljubav prema nekome ili necemu, ali duboko u nama znamo da ona postoji i osecamo kolika je...
Ljubav mozemo i izgubiti... tako lako da nismo niti svesni koliko nam je znacila... Mozemo je vratiti, ali mozemo i zauvek ostati bez nje.... I mozemo se zapitati, pa koji je onda smisao te ljubavi....Ja sam pronasla odgovor na to pitanje.... Ljubav nam se cesto cini da nema smisla, ali to je mozda zato jer je upravo ona... smisao. Smisao zivota..... Smisao zbog kojeg postojimo......

Pustos u dusi
nesto se rusi
misli kao roj,
ne znam im broj
poneka slika
ne poznam lika
naleti kao sena
nestane kao pena....

Nepoznat put
korak mi krut,
rado bih stala
kada bi znala
dali jos vredi
dok kosa sedi
poceti novi
zivot ovaj....

Pitam se tako
dokle ovako
sopstvenom zivotu
menjati lepotu....
nije do mene
sve ove sene
same se stvore
pa samnom progovore......

HLADNE NOVEMBARSKE NOCI

UPOZNALA SAM TEBE.

ZASTO LI JE SRCU TOPLO ,

PITALA SAM SEBE.

I TEBI JE TOPLO BILO

LICE TVOJE NIJE KRILO.

OCI SU TI SIJALE ,ONE SU TE ODALE.

MEDJU NAMA LJUBAV SE RODILA,

SRCA SU SE NASA ZALJUBILA.

DA NAS RASTAVE MNOGI SU HTELI,

DA OSTVARE ZELJE NISU UMELI.

LJUBAV JE ONO STO NAS SPAJA,

LJUBAV PUNA TOPLOTE I SJAJA.

LJUBAV JE ONO STO TI DAJEM

ZBOG LJUBAVI SE NE KAJEM.

I Djavo place kad dusu mi pogleda
pita me da li Bog jos za mene zna
sta mi se to desilo odkud ja tu na dnu
kad mesto mi nije tu....

I svaka pora moje koze,
cini mi se...
za tebe dise.
Svaki najmanji pokret koji napravim
svaka najkraca rec koju izgovorim
cini mi se...
zbog tebe postoji.
Tebe vidim i kad su oci zatvorene
tobom je ispunjen svaki moj osecaj
i cini mi se...
zivot si ti.
Tvoj glas cujem i kad je mrkla tisina
osetim te i kad nista ne osecam
i cini mi se...
vazduh si.
Sa tobom sam i kad te nema
pricam ti i kad su usne neme
i cini mi se...
zvezda si.
Nalazim te i kad si izgubljen
cujem te i kad cutis
i cini mi se...
noc si.
Trebas mi i kad imam sve
zelim te i kad sve zelje su uzalud
i cini mi se...
nemir si.
Volim te i kad sve ostalo mrzim
trazim te i kad sve ostalo je izgubljeno
i cini mi se...
vecan si.

Zarobljena sam tobom,
u mojim mislima...
u iluzijama da negde postojis...

Ko se nalazi iza druge strane monitora , i koliko je realnost prisutna ?

 

Verovali ili ne, za kućne ljubimce sam imao guštere, ježeve, kornjače pa čak i zmije... Ali...bubašvabe, zvanično... priznajem, nisam... Sretnem poneku negde, i uvek isti osećaj:  tako su mi ružni i ljigavi ti insketi... masni, prljavi...bljak, što bi rekle ove naše mlađe generacije.

Sigurno se pitate zašto vam sve ovo pišem?

Strpite se, videćete na kraju.

Inače, bubšvabe su krilati insekti poreklom iz tropskih i suptropskih predela. Smatra se da su to najstariji poznati insekti. Dosežu do praistorije. Neki kažu da su čak i otprone na radijaciju. Trgovina hranom omogućila je njihovo prenošenje u sve delove sveta, tako da ih možemo sresti bukvalno svuda. Vrste koje žive u ljudskim naseljima hrane se hranom koju koristi i čovek, pa tako mogu preneti i neka oboljenja. One su najčešće noćne životinje i žive pojedinačno ili u velikim grupama, u skoro svim sredinama na kopnu.

Sigurno vam se desilo da nekada kada ustanete noću, udjete u kuhinju i upalite svetlo, kad ono, medjutim... ha, ha, ha... BUBAŠVABA! Sve jedno je da li  vrisnete onako bunovni ili krenete na nju, nečim što vam se nađe pri ruci, a ona... strahovitom brzinom pobegne na neko skriveno mesto. I opet onaj osećaj i pomisao, gde se sve to prošetela ta nevaljalica, sa izrazito ružnim fenotipom?

Mrzim bubašvabe!

E sad, kakve veze imaju bubašvaba i ljubav?

Pa... gle čuda, i  imaju.

Neko je na jednoj beogradskoj fasadi postavi jednu od definicija ljubavi:

Prava i iskrena LJUBAV je, kada obožavate BUBAŠVABE, samo zato što žive u njegovom ( njenom ) stanu!!!

A znate li koja je razlika između crne bubašvabe, američke bubašvabe i bubarusa ?

Pa u ukusu!!! ;)

Da li ste ikada osetili kako se u samoj srzi vase lobanje rascetava pupoljak ruze? Da li tada trepavice ispustaju sarene konfete?

Ako ne znate o cemu vam pricam, sigurno niste imali tu bozansku cast da se zaljubite na prvi pogled. STETA!!!

A jeste li videli jato zvezda kako lagano, kroz svaku poru ulazi u nas? Jeste li osetili potrebu da iskocite iz sopstvene koze i skroz do kraja nestanete u osecaju koji vas obuzima? Da li ste svesni da tada svetlite u mraku? Na kraju telo se obicno stegne, da bi vas zadrzalo na zemlji. Umeteli da uzivate u toj caroliji dok se zadovoljno smesite?

Ako ni sada niste shvatili o cemu vam pisem steta, steta, steta.....

 

"Poljubio me je.

Poklonio mi srce.

I ja sam njemu poklonila svoje.

Poklopio me je staklenim zvonom, da me niko drugi ne dotakne.

Vezao mi oci crnom trakom, da mi se niko drugi ne dopadne.

Na usta mi stavio katanac da sa drugima ne razgovaram.

Lancima mi je vezao ruke.

Pretvarao me je u senku.

Vodio me u svet slobode.

Opijao me recima, hranio poljupcima.

Oplodio me muzikom i ja sam radjala snove.

Razvlacio je moje misli, pleo mrezu u koju se zaplicem.

Ucio me da hodam po reci, pruzam ruke ka nebu, dozivam kisu.

Nisam mu vise bila zanimljiva.

Otisao je."

 

Pisem o zaboravljenom vremenu, o generaciji koja nije imala priliku da ostavi svoj trag na istoriju covecanstva.

Jednostavno nismo postojali.

Ustvari, ovo je samo pokusaj da napisem nas zajednicki dosije u obliku moderne bajke.

Mi smo pratili oblake cak i onda kada ih nije bilo, bili smo prinudjeni da bezimo od politike, od rata, jedni od drugih, najvise smo bezali od sebe samih.

Nikada nismo naucili da hodamo po zemlji. Znali smo da letimo i padamo. Hteli smo nesto novo!

Desilo se u vreme krize. Bilo je to onda kada se najbolji Marlboro donosio iz "inostranstva".

Odavno su otisli oni koji su imali gde ....

Tada su pistolji sevali brze od pogleda.

Ljudi su se masovno zenili i udavali, valjda da bi pobegli od stvarnosti.Cinilo im se da ce tako brze odrasti, a odrasli su navodno lakse podnosili to doba.

Obecali su nam svet na dlanu, a mi smo bili samo sitne pahulje koje su se topile na dlanu tog velikog sveta.

Zavirujem u sebi,
gledam dalje nego shto vidim....
Zagledala sam se u zvezde 
i sebe se stidim......

Mislim o sebi,
mislim na druge
ispred mene su ceste duge.......

Teshko mi je shvatiti
a jasno je,
ne mogu svoje misli pratiti....
Kasno je......

Sanjaj slatko i noci ove,
ne daj nikome da ti krade snove.......
Ti znash shta ti treba,
ti znash shta zelish......
Hvala ti za prijateljstvo,
koje si samnom delio.......

Shvati ove reci
shto ti moje srce shalje.....
One su tu,
ali ja sam mnogo dalje...............

Iz dana u noc,
iz noci u san,
iz sna do jutra,
od jutra do sutra.....
I opet je dan i idemo dalje....
Problemi, tuga, varanje i bol,
prepreke, suze, smrt i patnja
nasha su svakodnevna zivotna pratnja.......
Ujutru otvaram oci pokushavam da vidim,
slika je tu ali osecaja se stidim.......
Necu da razmishljam uvezi mnogo toga,
vishe niko ne mari za ljubav......
Jer ljubav je rec
preko koje je danas lako preci,
jer svako je zaokupljen sobom.....
Kroz misli shaljemo svoju viziju, svoje misli,
zaslepljeni sobom u jedan krug smo se stisli
i vrtimo se iz dana u noc,
iz noci u san,
iz sna do jutra,
od jutra do sutra........
I opet je dan i idemo dalje........
Trudimo se da se druzimo
a sramimo se da sluzimo
da pomazemo nam je krivo.....
Postavljamo sebi nivo.....
Odnosi medju ljudi su sve gori,
vishe se niko protiv sebe ne bori.....
Dragi prijatelju, poznaniku
mislish li na druge, na izgubljene sate......?
Vreme brzo ide,
zapitaj se gde si.......
U srcu si hrabar, u srcu si jak,
u dushi si visoko, ali u telu mlak....
Za koga zivish, za koga stradash.....?
U zivotu nikada ne smesh patiti,
kada je teshko trebash samo shvatiti.......
Teshko je biti iskren
reci stvari koje te gushe....
Ljudi su promenljivi kao shto vetar duva......
Cutish da ne povredish nikoga, 
a onda neko povredi tebe....
Postavish sebi granice,
pa prevarish sebe.........
Sta te cini sretnim,
cemu se nadash.....?
Dok se uzdizesh i dalje padash.....
Ljude veseli ostvaren san
a kad zelish malo
lep ti je svaki dan.........
Kreni u pustolovinu i granice predji
oslobodi se lanaca,
neka zlo izbledi.....
Jer ti si hrabar
a zivot je san.....
Prekini krug i napravi plan......
Kada krenesh u zivot
i otvorish oci
i kroz najuzu stazu
uspcesh proci................

Bas je lepo,
sve sto cveta,
lepse je od celoga sveta......

Bas je lep dan
kada covek nije sam,
i kad sa nekim srecu deli
i sa nekim se veseli......

Kako je lepo,
kad svane zora,
kad prvim suncevim zrakom
obasja gora......
Miris cveca dusu ti gane,
seca te na prosle dane......

Kako je lepo kad pada mrak,
kad se sprema za spavanje svako.
Kad zamirise cvece raja,
mirisu se divi cela raja......

Kako je lepo kad smo bez mrznje,
kad nam je srce cisto
kao suza isto......

Bas je lep
ovaj svet
kao majski cvet...........

Uvek cu voleti nekog

a taj neko ces uvek biti ti....

Nema noci da mi ne dodjes u san,

samnom si dok nesvane dan,

usne tvoje medene,

to je otrov za mene,

daj da ga popijem,pa nek se otrujem.....

Greshila sam mnogo puta nisam marila,

ali ovaj put sam za sve platila,

samoca nije nikog kao mene kaznila,

jer sudbina svakom pishe pravila....

Polako uzimas mi dusu,nezno deo po deo,

veshto kao da za mene si na svetu jedini....

Drugi daju mi sve,al oci ih ne vide,

jer ti na mome srcu stavio si tacku da dalje ne ide.....

Prolaze dani a ja te sve vishe i vishe volim

nemogu srcu svom da odolim

jer tebe nema tu u mom prisustvu

vec kilometrima udaljen si ti

al ja te nikada necu prestati voleti....

Blude pogledi tvoji
nemirom,
kao senke sablasnih nevena
mojim licem
od papira........
Postojimo bezglasno,
ja od nemira
bezglavo,
ti
u noci od sjaja i beskraja.........
Nasha je noc mislila sam.....
Htela sam sada
zbog nas
da ne dogori kestenje
u vatri ceznje vecernje..........
Noc..........
Klupa pod zvezdanim drvetom
i
fijuk zakashnenog voza
u trenutku
ljubavnog
nepostojanja 
u nashim venama........
Odsjaj milovanja u kosi
bljesak smeha u zubima......
Mesecinom oplodjeno telo spavaca se budi......

 

Zastani ti shto kucash u grudima mojim 
zaustavi se na tren kao da i ne postojim
pusti nek zaboravim i secanje ubijem
da ceznja shto boli napusti dushu shto voli......

Zastani i ne kucaj po osecanjima, ne kaznjavaj
zato shto volim, jer za ljubav necu da molim
uspori i ne lupaj vishe, pusti krv vrelu da se stishe.......
A kad sve nestane i misao i san i secanje na svaki dan
kad upoznam da nigde u meni nema ga kao ni kap kishe
ti nemo ostani, ne zakucaj ni jace ni tishe
jer bez njega i nema razloga da kucash vishe.......

Hajde dodji i nocas me poseti u snu.....
Hocesh li, zelish li?
Ja cu te cekati na pragu svojih snova,
i radovacu se kad te ugledam.....

I samo cu te pribiti uz sebe i necu te pushtati.....
Trebash mi bash mi trebash,
dodji mi u snove.......
Da te proshetam svojim snenim ulicama,
da ti pokazem vrtove koje sanjam.......
I ono jezero, mirno i tiho,
jezero shto nikad talase nema......

Moji su snovi mirni,
ako mi u snove dodjesh, ja cu te i snovima voleti.......
Ali tamo cu te voleti drugacije,
tamo zvezde nisu na nebu.......
Nego tu pored nas ja sam ih vec odavno skinula samo za tebe
i sada te cekaju.......
Dodji mi, dodji mi bar u snove........
Bar mi tamo mozesh doci zar ne?

Zivot je prepona izmedju uspeha i pada, zivot je nada, zivot je lep, zivot cini ceo svet.....njega ima svako, ali ga je izgubiti lako....zivot je ono shto gradish, shto zivish..... zivot je ono cega nesmesh da se stidish......morash da budesh ponosan na to shto jesi, na to gde si, ma gde god bio, na skali od 1 do 10 ti budi sto.....zivi tamo gde se zivi pozitivno, a ne tamo gde se pije , pushi, gde se ubija i gushi....gde se place, budi u prednosti zato shto zivish najjace, zato shto volish, zato shto dishesh....budi srecan zato shto uopshte postojish.....I veseli se zivotu, idi mu u susret........zivi zivot u pozitivnom smislu.......zivi zivot tamo gde niko ranije nije umeo da zivi.... zivi zivot u svojoj boji, ako takav zivot uopshte i postoji......

Zelim ti reci da ti se divim,

da se divim velicini tvoje volje i snage,

da se divim tvom optimizmu

koji je tu i onda kad ti potonu sve nade........

Zelim ti reci da poznajem ljubav,

koju tvoja dusha nosi, da osecam tvoju hrabrost,

i onda kad ti poteshkoce zivot nanosi.......

Zelim ti reci Hvala....jer ti si ta zbog koje sam ovakva,

hvala shto si sagradila dushu moju,

i u srce mi usadila ljubav svoju.......

Zelim ti reci da sam srecna,

jer dala si mi ljubav i blagostanje,

na pravi put i u najtezem trenu si me izvela,

i od mene dobrog coveka napravila......

Zelim ti reci da imash veliko srce,

jer ono kuca i za nas tri, da bez tebe,

nikada ne bismo bile, ono shto jesmo.......

Hvala ti............

Gde bas na tebe da naletim....

tako neznog,romanticnog,odanog,

tako iskrenog,saljivog,zavodljivog...

Sad pisem pesme,i sebi se svetim

ne smem gore odavno mi je zabranjeno da letim.

I dodje mi stvarno,

ljubav da osamarim...

Na moje srce uvek lagano nagazis,

hteo bi da me ukrades,odvedes

i svoju ljubav napalatis.

U meni cuce nemiri i snovi,

kise i oluje,

od ljubavi bezim...A ONA UVEK TU JE

Ja nikada nisam ni sanjala
da cu upoznati nekoga poput tebe,
ja nikada nisam ni sanjala
da cu te voleti vishe od sebe.....

Ja nikada nisam ni sanjala
da cu morati toliki put preci,
niti da ce me tvoja lepota
jednostavno ostaviti bez reci.....

Ja nikada nisam ni sanjala
da ce me ljubav toliko boleti,
niti da ce moje srce znati
tako jako i iskreno voleti.....

Sama u postelji sam.....San nece na oci.....Osecam jezu na svojoj kozi....bash kao da je neko shirom otvorio prozor pa je od spolja ushetao hladan zrak....Brzim pokretima navlacim pokrivac na sebe.....Osecam njegovu hladnocu....Zashto te nocas tako trebam.....Zashto sam sama.....Veceras posebno i tako snazno zelim tvoju blizinu,tvoj nezan dodir....Zelim cuti tvoje disanje pored mene....lagano nogom dotaknuti tvoju.......Uvijajuci pokrivac oko sebe josh vishe se skupljam u postelji.....I dalje mi je hladno.....Trebam te nocas ljubavi moja....tako te trebam......Ponavljam to u sebi kao da se zelim uspavati.....Uspevam u tome i polako tonem u san.....Za sobom zatvaram josh jedan dan......Osecam kako me neka tajanstvena toplina dodiruje.....Da li je od pokrivaca ili polusna?Nemam snage razmishljati o tome...opushtam se.....Moje ruke vishe ne stiscu pokrivac onako grcevito kao pre......Moje telo napushta grc straha i samoce.........Osecam ti si tu.....Nisam vishe sama.....Doshao si ljubavi moja......Znao si koliko te trebam veceras....sada i uvek.......Polako otvaram oci.....Pogledom milujem tvoj lik.....U ocima ti je toplina,na usnama osmeh....osecam svaki tvoj pogled....Probija kroz pokrivac i zari moje telo.....Saginjesh se....osecam nezan dodir tvojih usana.....U tvom dahu osecam svez miris....Cela soba mirishe na ljubav....Zavesa zadrhti....prozor se zatvori.....To je strast ushla.....Pushtamo jednu i drugu neka zavladaju nama......Toplina ispunjava celo moje bice.....Osecam te svakom svojom porom....Drhtim od zelje ali ne zelim zuriti.....Sada kada si tu zelim te imati dugo i dugo,polako........Ne zelim ti odkriti koliko si mi nedostajao......koliko si mi trebao....Odkrij to sam.....Laganom kretnjom povlacish pokrivac.....nashom ljubavlju tkan.....Izaziva dodatno uzbudjenje dok klizi mojim grudima.....Uzivamo u ovom nashem sporom...smirenom ritualu dok jedno i drugo izgaramo od zelje......Nezno me milujesh...Osecam tvoje tople,nezne ruke na grudima.....Ljubish mi bradavice jednu pa drugu.....Nezan dodir usana izludjuje moje misli.....Jednostavno gubim razum....Nishta nije vazno u tom trenutku......Postojimo samo ti i ja i nasha ljubav....Ne zelim da ishta pokvari lepotu trenutka...car davanja i primanja........Zelim samo tebe,a i ti mene....osecam to,vidim,znam.......Ustajesh,skidash se.....Radish to polako i odmerenim pokretima....Uzivash u tome....Znash da te gledam.....Upijam svaku tvoju kretnju....hvatam svaki tvoj pokret....Svaki trzaj na tvom telu u meni budi ludu zelju da skocim da te povucem ka sebi....Besramna da ti uvijem ruke oko vrata,da skinem taj nezan osmeh da izazovem divljaka u tebi......A,ti kao da vidish sve shto se dogadja u mojoj glavi.....Znam prepoznajesh svaki moj trzaj...citash govor mog tela,a opet uzivash u tom slatkom mucenju....Prihvatam te takvog....pocinjem i ja uzivati u tome jer znam da cesh za trenutak biti samo moj.....Naslonjena na ruku gledam te kako slazesh svoju odecu.....I to radish smishljeno jer znash koliko me to izludjuje......Sporim korakom prilazish postelji,a ja te gledam.....Da,to je to vitko telo mushkarca kojeg volim.....Povlacish celi pokrivac......kleknesh kraj postelje.....Rukom klizish celom duzinom mog tela......Ispravljash moju lagano savijenu nogu.....Zelish zaustaviti svaki moj drhtaj ali ne uspevash......A,kako i bi kada te tako snazno i neizdrzljivo zelim......Osecam slatku bol....osecam kao da cu te poceti moliti ako me i dalje budesh izludjivao svojom sporoshcu......Tako to radish jer znash da smo posle dve vatre spojeni u jedan plamen.....Volim te upravo zbog toga jer znash kako mi trebash ugoditi.....Lezim ispred tebe potpuno spremna....osecam te u preponama....udishem miris strasti i ljubavi....miris ceznje.......Dosta je vishe,zelim osetiti tvoje telo na sebi i u sebi......Vlastitom zeljom zavladaj mojim telom i obuzdaj moju zelju......
Konacno.....osecam tvoje toplo telo pored mog......Priljubljujesh se uz mene.....Ne govori nishta....prstom ti zaustavljam shapat,poljupcem oduzimam dah......Osecam te svakom svojom porom......Moje telo se rastvara pod tvojim.....Tvoje ruke su svuda po meni.......Tvoji poljubci hvataju svaki moj drhtaj.......Nasha tela su jedno telo.....U laganom ritmu ljubavi sjedinjujemo strast a nasha postelja postaje hram zadovoljstva.....Lebdimo u medju prostoru..... izmedju dva sveta ogrnuti nevidljivom plashtom ljubavi.......Gubimo se u dubini nashih uzdaha dozivljavajuci josh jedno ispunjenje noci......Volim te.....

 

Ponekad mi kroz glavu prodju,

u trenutku slabosti eto nadodju...

sva tepanja i imena kojima si me znao zvati

sve zakletve i obecanja koja nikada nisi smeo dati.


Ponekad me kroz misli prenu,

i zaustave mi dah u istom trenu...

sva tvoja ponizenja,lazi,i uvrede

i svaki moj poraz koji je naslucivao tvoje pobede.


Ponekad mi pred ocima zatitraju,

sve nase neznosti mi na dohvat ruke zaigraju,

i shvatim tada da ovo malo duse i dalje te trazi,

traga za tobom al te ne nalazi od gomile lazi.


Ponekad mi u usima zazvoni eho,

ZIVOTE MOJ...to bese rec koju si vise puta rekao,

i bese divno slusati taj sapat dok si izgovarao.

Koga si tada u tom trenu sebe ili mene varao?


Ponekad eto sve to tvoje zakuca na moja vrata,

i ja se setim tebe i bola

kao krvavo izgubljenog rata...

I u tom porazu uspem,

da sebi nasmesim se tiho,

jer ti si meni sve,a ja tebi tek nista i niko!!!

Da bih bila srecna..

zatvaram se medju ove stihove,

pesme...u svoj svet.

Ogradjen visokim zidovima

koji ce me cuvati od razocaranja i mrznje,

koje donosi ovaj zivot.

Jednom sam bila dete,

puno snova i zelja,

jednom sam zivela u svetu punom prijatelja.

Sad nisam vise dete...

ostvarilo se puno mojih snova i zelja...

Sad me okruzuje mnogo ljudi,

al samo u retkima vidim lice pravog prijatelja

Ovo Je Prica O NJOJ. O Njenoj Snazi, O Njenoj Sposobnosti Da Tisinom Izgovori Hiljadu Reci...

ONA Nikad Nece Videti Ovo. Ali Ona I Onako Zna Sta Ja Osecam.

 

Prosle Su Sekunde- Pomislio Sam Kako Je Lepa.

Prosle Su Minute- Pozeleo Sam Da Bude Moja.

Prosli Su Sati- Molio Sam Se Da Me Prihvati.

Prosli Su Dani- Bila Je Moja.

Prosli Su Dani-Za NJu Sam Isplakao Potok Suza.

Prosli Su Meseci- Zavoleo Sam Je.

Prosle Su Godine- Samo Sa Njom I Za Nju Disem.

 

Ponekad Je Posmatram Kad Spava. Dise Tiho I Sigurno,

a Njene Trepavice Sitnim Trzajima Bore Sa Snovima.

Ne Smem Je Dotaknuti Da Joj Ne Prekinem San,

A Najradije Bih Je Udahnuo. Udahnuo Bih Je...

Da Ispuni Svaku Prazninu Na Mojoj Dusi.

 

 

 

 

Nije bol to sto mi dusom tumara,

nije vera to sto me ludo spasava,

nije ceznja to sto me od sna rastavlja,

nije nada zbog koje ipak ustajem.

Tvoje su ruke kazaljke mog vremena,

dodiri duse su olak mog bremena,

tvoj pogled pece ukusom gorkog semena,

cutana ljubav usud je mog temena.

Kazi da odem,

mozda cu cak i pristati,

da sve je san,

mozda cu verovati.

Ne,nema nas i ja cu svima priznati...

Jos lazi me,nemoj mi sebe oteti.

NE!Nista ne trazim od tebe.

Ne trazim tvoju ljubav ni sazaljenje.

Ja te volim bez ustezanja,ali ne zelim da me zalis.

Mrzi me,preziri me ali nemoj me zalit.

Moja osjecanja su cista,sjajna i postojana u svom ludom ponosu i ceznji!

Zvjezdama sapucem o mojoj ljubavi,

one mi daju varljivu nadu i obecavaju ljubav koja znam nikad nece doci.

Obecavaju ljubav koja je na dnu bezdana

i koja nema ni volje ni zelje da izadje na svjetlost!

Znam!

Ti volis drugog.

Ja nemam pravo na tebe.

Nemam pravo da s tobom sapucem.

Nemam pravo da s tobom djelim dobro i zlo.

I zato netrazim nista!

U vedrom nebu   gledat cu tebe,u oluji trazit cu tvoje rjeci i

zivjet cu kao do sada u ludim snovima

i uzaludnom cekanju!!!

Sanjala sam neku cudnu goru,

ja i neko od oluje ludji,

sedefastu postideli zoru,bili smo i bliski i tudji.

Kise su se drsko tamo sagle,

ludo sunce ljubavnike krilo,

ljubicaste prekrile nas magle ,sve je tako ne stvarno bilo.

Sanjala sam poljupci mirisu,

miluju se pijana dva bica,

nezne trave ubrzano disu,sve se peni od strasti i pica.

Igre nase,carobne i divne,

budile su tajne zelje neke,

ruke su me odavale kivne u predele od tebe daleke.

Ocigledno nije mi svejedno,

sto je sve to bio samo san,

sto me jutro docekalo cedno.

Ne,nije mi svejedno,ludo smo se ljubili u snu,

al me jutro docekalo cedno,

ocigledno nije mi svejedno....

Koliko boli,jedan zivot sa sobom nosi,

i kroz njega kao po trnju hodamo goli i bosi.

I nije vazno sta smo postigli,

niti sta smo u njemu stekli...

Vazno je da ostali smo ljudi do kraja,

vazno je sta su drugi o nama rekli.

Andjele moj...znam da ziveti zivot lako nije.

i da je tesko ostati pribran,

kada zlo sa svih strana bije,

i biti nasmejan i kada boli,

i suzdrzati se i kad ti se nece,

i praviti se da si srecan i onda kad si daleko od srece.

Sve ja to znam,jer ni meni nije bolje.

Svakom od nas zivot zamke pravi,

i svako od nas na svoj nacin pati.

Al molim te Andjele,

ne dozvoli da u tom krsu izgubimo nas,

jer ja sam tebi,a ti si meni,

na putevima ovog zivota spas.

Ne dozvoli da  ljubav nam nestane,

da od nje ostane tuzan glas.

Ne dozvoli,i ne posustaj,

bori se i sacuvaj nas...

Suze nisu dovoljne da se prezive
neostvareni snovi,
nisu dovoljni ni drhtaji da ovaj bol
do tudje luke otplovi......
Nikada ti nisam pozelela zlo,
niti da kolenima dotaknesh dno...
Uvek sam ti zelela srecu,
onu, koju videti necu.....
Nikada ti nisam pozelela
da osetish onaj strah,
koji dushu pretvara u prah....
Uvek sam ti zelela ljubav,
mirisnu i meku.....
Ostalo je u meni puno tvoje ljubavi,
ali tako malo vremena,
zrno soli lako se istopi,
u tvojim vatrenim venama.....
Tako je sudjeno, negde na horizontu zapisano,
da ovo srce ostane samo...
Pushtam na sever brodove,
u njih stavljam neostvarene snove,
do tebe, ka jugu neka plove....
Uzmi ih, cuvaj, ne daj da se ponovo polome.........

Oprosti muzici koja je svirala
koja je u tvoje srce unela toplinu
i naterala te da isteras emocije.......
Oprosti emocijama koje su se poput bakterija
uvukle u tvoje srce.....
Oprosti srcu shto je zauvek zatvorilo svoja vrata
za neka nova imena,
shto u sebi cuvalo je samo mene......
Oprosti meni koja sam te nesebicno zavolela,
ali, koja nisam znala da ce te ta ljubav zaboleti....
Oprosti bolu koji je razarao tvoju praznu dusu
i dusi koja je bezuspeshno lutala kroz mrak.....
Oprosti mraku, i svim nocima
koji su mene iznova vracale u tvoju svest......
Oprosti svesti koja cesto nije znala da se pojavi
kad treba
u onim bolnim danima......
Oprosti svakom danu koji se nizao
a nikada ni jedan
nije doneo spokoj......
Oprosti spokoju koji je pokushao
da bude moj saveznik,
koji ti nikada nije dozvolio da mirno sanjash.....
Oprosti snovima koji su se nizali
i koji su samo vecom cinili tvoju i moju nadu,
koji su u tvoje i moje oci sipali ceznju.....
Oprosti ocima shto su me videle,
oprosti usnama shto su htele da me ljube,
oprosti rukama sto su htele da me grle,
oprosti recima koje su se smestile u mom uvu,
oprosti mislima koje su uvek vukle ka meni
i svim tim nezaboravnim trenucima.....
Oprosti trenutku koji me je odneo negde u beskraj,
oprosti beskraju koji me skriva,
od tebe,
ali, ne od ljudi......
Oprosti ljudima
koji su bili spremni
da tvoje oci shirom otvore,
ljudima koji nisu precutali istinu.......
Oprosti istini shto je tvoj um i tvoje postojanje
bez zle namere
izbrisala sa mape sveta,
shto je tvoj miris oterala
iz svake ceste vazduha......
Oprosti vazduhu shto hrani moju dusu,
oprosti vetru koji miluje moje lice,
oprosti suncu koje greje moje telo
i kishi koja ispire tvoje poljupce
sa mojih usana..........
Oprosti snegu koji je prekrio
moje tragove,
koji je sakrio put kojim sam otishla,
oprosti zovu koji cesto u nocima cujesh
dok sumorne zvezde na nebu posmatrash......
Oprosti zvezdama shto u njima vidish
slova mog imena
i nebu koje predstavlja granicu
na tvom putu pronalazenja Boga......
Oprosti Bogu shto je bash mene,
pogreshnu osobu,
odabrao da budem tvoja neostvarena zelja......
Oprosti zelji shto je ostala zatvorena
u tvom srcu
i kukavici u sebi
koja nije imala hrabrosti
da prizna svoja osecanja....

Oprosti za sve al ja josh uvek volim te..............

Kada padne noc i ostanemo sami u mracnoj sobi, samo ja, moje zgazeno srce i nesudjena ljubav shto mi iz dushe izlazi na oci, tada nadiru sva osecanja koja su potiskivana i negirana....sve lazi izlaze na videlo i postaje mi jasno da se ne mogu zavaravati da on ne postoji, da se nikada necu promeniti i da ce vecito ostati taj oziljak na srcu shto me proganja i kroz javu i kroz snove.....Kroz stvarnost koracam zatvorenih ociju mashtajuci o nekom boljem mestu gde ti se sve zelje ispunjavaju...o nekom boljem svetu  gde vladaju iskrenost i pravda.....ali moje oci nisu krile da tako lako odletim..... Oshtrim kandzama java me vraca na zemlju , okiva mi srce tugom i osudjuje ga da uzaludno kuca....na vrata mog raja na kojima su katanci vec davno zardjali.....Tako tuzna, razocarana i prepushtena milosti zivota.... primam strelu u grudi kada vidim njega..... kako se pravi da ne postojim...i setim se onih divnih trenutaka shto smo proveli zajedno...nash smeh odzvanja u mojoj glavi i ceo film mi se odmotava....trazim fatalnu greshku shto mi je pretvorila zivot u pakao i iznenada pokopala sve moje nade...... Ni traga ni glasa od greshke, zbunjena posmatram svet oko sebe ciji je on centar...sa  srcem i hladnim pogledom u ocima kojima ne vidi koliko mi znaci.....lice shto svaki dan gleda u ogledalu ne primecujuci koliko grehova se krije ispod te maske...... Ne shvata koliko mi nedostaju sve te sitnice, njegove reci, njegov osmeh, sitne lazi.....kojima je umeo da rasece plavetnilo neba....poshalje me za trenutak na vrh sveta i probudi u meni zelju da zakljucam kazaljke na satu svemira i zauvek zadrzim ovo osecanje duboko skriveno u dushi da mi ga niko ne otme......Naravno, kao i svaki sanjar razocarala sam se kada sam pala na dno.... samo dno provalije ljubavi koju oseti svako ko se podpuno preda njoj i dopusti da ga ljubavni talasi nose na izgled ka luci srece....ali ustvari ja sam plutala ka pustom ostrvu... surovom simbolu mog sadashnjeg stanja....i sada cekam trenutak kada cu da nastavim da ispoljavam svoja osecanja pred osobi koja to stvarno zasluzuje.....

Izgubljena svetlost,
minut u vecnosti,
isto je sve,
kad oci zauvek oslepe......

Da li je ovo novi kraj,
ili se to samo ludak na vetru povija....
Da li je ovo potresan pocetak
ili to samo prava ruka, pogreshnu zrtvu ubija....
Ili je ipak, samo previshe pitanja....

Pogreshno zaboravljeni,
pogreshno voljeni,
i srce i dusha su novi mermer za spomenik,
....neko ce vec, ostaviti molitvenik,
upaliti svecu, pustiti par reci
iz grla, shta god...
Ali sve to nikada nece
biti dovoljno, zar ne?

Ne radi se ovde o ljubavi, ni kamenu,
vec o onom, koji uvek bezi,
a uvek stigne ruku da poljubi,
o onom shto imenuje bol,
shto zivi kad nebo i zemlja
postaju jedno i svetlost se izgubi........

I ako sam,mozda,
zalutala ptica koja ne shvata  sve sto je okruzuje,
ipak u mom ludom zivotu postoji smisao,
postoje nada i obecanja,
postojis TI...

I sva slova,
sva mudrost,
sva postignuca duha,
sva stremljenja ka uzvisenosti,velicini i tajnosti svega,
raspadose se pred tobom...

Beskrajna osecanja ljubavi,
Volim te na poseban,samo meni znan nacin,
nikom drugom dodirljiv.
Volim te onako kako niko nikad nije,
i nikad nece...

Ne zalim za davnom prosloscu,
jer sa tobom je nije bilo,
zalim za sada i za danas,
a, u sutra cu da verujem,
jer sutra cu te voleti mnogo vise,
dosta vise nego juce,
vise nego danas...

Plasim se priznati tebi ovo,
plasim se kao dete,
dete sto se plasi visih sila...

Kada dospem do granice nepodnosljivog,
dovoljno je da otvorim vrata i priznam sve...
A sta posle?
Posle cu te opet voleti,vise i vise beskrajno.
Jer svaki covek,
neminovno postize,ono sto je
po svom pravom nagonu prinudjen da trazi.

Ja samo trazim,
u tvojim kesten ocima svetlu tacku,
u kojoj mogu da se gledam
i trazim da beskrajno tebe gledam!

Samo ne cuti,

reci nesto i samo nemoj da cutis,molim te...

Ubija me ta tvoja cutnja i odsutnost,

i kada izgovoris to hladno,,VOlim te,,

kao iz navike neke,bez da se u njemu oseti i najmanji tracak topline.

Reci nesto,samo ne cuti...

ne stedi me od istine,

velika sam ja,

podnecu je ma kakva bila god...

Zagriscu usne da ugusim krik,

zaricu nokte u pod,ma izdrzacu vec...

Samo mi reci sta je,

ja razumecu,nisam dete.

Reci mi sta te to muci,

opsuj me,oteraj me do djavola...

Kazi da smeta ti moj stil oblacenja,

reci da sam premrsava za tvoj ukus,

i da ti je muka od mojih stavova,

da sam pravi davez,da te gusim...

Reci bilo sta ,samo ne cuti,

reci mi sta ti na srcu lezi,

vidim da nesto se lomi u tebi kao u coveku sto od istine bezi.

Molim te reci,

nemoj da krijes,jer sve je vec jasno,

jasno kao dan.

Ne boj se,

ubiti me nece istina tvoja,

ali hoce taj hladan zagrljaj...

Vreme donosi nadanje,
na krilima sna secanja,
tako bolna,tuzna,
tako prijatna,kao jesenja kisha.....
Kapi padaju,
misli u sutonu lutaju,
beze od mene,
beze,i lutaju,lutaju......
Ruke traze tebe,
u dodiru tudjih ruku,
traze tvoj pogled u tudjem oku,
tebe,u nekom nepoznatom prolazniku......
Magla,gusta,neprozirna
budi secanja,
gushi nadu,i ulicna svetla,
obavija dushu,kajanja,neznanja.....
Tu maglu vidim i u tvojim ocima....
osecam prazninu,
negde,medju nama,
pitam se da li je krivica u meni skrivena......
Mnogo je pitanja,
a odgovora....nigde nema,
i plivam u valovima tog neznanja,
sa strahom da cu nestati medju njima....

Da,

strasno zelim nesto,

da te potisnem iz svojih misli,

ali ne postao si moja podsvest,

senka.......

Iluzije,masta,da sanjam

sanjam ono sto zelim da cujem od tebe...

Hajde,ako ne smes glasno,sapni mi,

nek to bude nasa tajna

Makar me slazi,

ali reci bilo sto,

nemoj samo da cutis

Aha,

nemam vise glave,

razum me izdao.tu je samo srce,

ono me vodi i izaziva suze na moje oci.

Kako je slatko i gorko,

taj ukus ljubavi,da li da placem

ili da smejem sto sam te srela......

neko pogresno vreme.....

Samo znam da boli,

i boli,pitam se zasto ja,

volela bi da otupim na sve ,

da budem kao kamen,

ali ne srce me opominje,

da da jos uvek mogu da volim ,

probudio si me,

daj mi sansu da probam,

da te uverim da si dobar,da umes da volis....

Ali znam i kazem sebi, potisni ludaco zelju,

srce mu je zarobljeno,

obecavam,

povlacim se,

mozda jednog dana u drugo vreme

u drugom zivotu...

 

 

 

 

Tebi jer si simpatican,
tebi jer si ti... ti,pun zivota,
poseban u srcu i dushi,
bas tebi posvecujem ovaj stih
jer samoca bez tebe me gushi.........

Nedostaje mi tvoj smeh,
tvoj glas preko telefona,
zelim da znas kako stoje stvari.....

Lagano si usao u srce moje,
zadrhtim kada pomislim na tebe,
ceznja me lomi,nostalgija,
jer tvoj glas i slatke reci
za mene su arija..........

Zelim te,ne mogu to kriti,
iako sam daleko
zivim u nadi da ces
makar jednom samnom biti......

Tebi strance dragi,
sa prelepim licem,
zelim da kazem da si
za mene
vazduh i voda,
mesec,zvezde i sunce,
a mogu ti pokloniti samo srce.........

Ovaj stih posvecujem jednom jako dragom mushkarcu koji mi je ushao pod kozu i tu je i ostao..dotakao me svojim osobinama pravo u srce i probudio neshto shto je odavno bilo nestalo u meni....samo cu reci toliko da ga stvarno mnogo volim.....krivo mi je shto nas deli daljina al sreshcemo se jednog dana nadam se..............

Bez imalo snage,

bez imalo moci,

gledam zvezde i ove noci.

Jedna je zvezda sa neba pala,

i nestala negde bez imalo zara.

Tuzan je zivot koji je prati,

jer ona nikad vise nece sijati...

Ne milo nebo,

na kojem je bila,otera zvezdu kao zla vila.

Nestade zvezda bez imalo traga,

ostade nebo bez njenog zara...

Ni zvezde nisu ono sto su bile,

jer nemaju ono o cemu su snile...

Ja volim,kad mi tvoje ruke telo kradu,

kad mi tvoje oci pruze nadu,

sto bez mene ne mozes ni trena,sto sam tvoja

i sto druge nema.


Ja volim,kad mi tvoje usne lice greju,

kad se tvoje oci meni smeju,

sto bez mene ne mozes ni sata,

sto me cuvas kao da sam od zlata.


Ja volim,kad me tvoje misli svuda prate,

kad se tvoje ruke meni vrate,

sto bez mene ne mozes ni malo

i sto ti je do mene tako stalo...

I ako nisam,neki pesnik poeziju i rime da pisem,

da reci u stihove slazem,

postoji nesto sto kroz pesmu zelim da ti kazem...

I ako nisam,taj talas koji se kroz buru krece,

ili olujni vetar koji slucajno sa puta skrece,

mozda sam samo zalutali putnik,koji trazi samo malo srece...

I ako nisam,sunce koje ce da te greje,

niti onaj sneg sto bez  prestanka veje,

ni zora koja vec odavno svice,

mozda sam malo zaljubljeno bice...

I ako nisam,zvezda koja pada i ostavlja blistav trag za sobom,

mozda sam slepi putnik koji bez snage stoji tu pred tobom...

I ako nisam,blagi vetar koji sa istoka stize,

koji zeli da ti pridje bar malo blize...

I ako nisam,rosa koja se jutrom budi,

neznam da li sam pesnik ili se uzalud trudim...

I ako nisam,sena koja te u tisini prati,

i zvuk koji kroz vreme zeli da te vrati...

I ako nisam,mozda nista od svega toga...

Mozda sam nezna pahulja,skrivena iza sneznih bregova...

A mozda tajna koja se krije izmedju ovih redova!

Iz samoce moje izranjas niotkud...

i dolazis nenajavljen,u moje srce ulazis...

Ne uzimajuci nista,samo mi dajes.

Navikla na samocu,na dane bez vetra,na mirne luke ovoga sveta.

Ja bojim se...

bure koju sa sobom nosis,plasim se vatre koja bije iz ociju tvojih...

i mami me,da je dodirnem,da osetim njenu toplinu,da telo mi greje...

Budis me...a cinis da mislim da sanjam,jer toliko ti si nestvaran,

toliko nestvarne reci su tvoje...

Budis me...

ali ja bojim se da cu kada otvorim oci ostati sama,

da ce nestati dana,i da ce noci opet postati moje druge,

da ce noci daleke,duge...ponovo useliti se u moje oci...

Umorila sam se da prastam svima
umorila sam se od borbe za ljubav,
umorila sam se da lutam snovima
umorila sam se od laznih obecanja.....

Moje srce je vec davno ranjeno
dusa mi je postala hladna stena,
u mom srcu jos malo ljubavi ima
cuvam je za tebe moj jedini......

Umorila sam se da dajem srce svoje
umorila sam se od tamnice samoce,
umorila sam se da krijem osecanja
umorila sam se od bolnih rana........

Samo mi dozvoli da te menjam zivote,
dozvoli da odem negde tamo,
ne vezuj me svojim carima,
ne mami me svojim iskusenjima,
sve je to prolazno i nestvarno,
zelim ono sto ostaje,
ono sto traje i vlada,
ono sto krijes i ne dajes,
zelim da mi se predas,
a ne ja tebi.......
Ali zelje su ono sto ti najpre slomis,
a samo ludi zele
i samo drski traze...
ja stojim...
a mozda i tonem......

 

U mom osnovnom vaspitanju, veliku ulogu je odigrala moja baka. Mama i tata su naporno radili, tako da nisu imali puno vremena da se bave vaspitavanjem mene - njihovog mezimca.

Tako je sav teret pao na nejaka pleća moje bake. Ona je tačno znala sve!

A ja sam bio jako nezgodan po pitanju saradnje. Na jedno uho mi je ulazilo to što je baba pričala, a na drugo, istog momenta i izlazilo. Znao sam šta znam...i tačka.

No i pored toga bio sam jako talentovan, kad sam bio mali! Posebno za muziciranje.Svi su govorili: „ Ako od ovoga nešto postane, to će biti pravo čudo! Pa on je za muziku pravi fenomen"! A kao dokaz ovoj tezi, evo jednog primera iz prakse. Klavir je u pitanju.
Jednoga proleća se u mom kraju dogodila tako strašna i nezapamćena poplava. Voda je dolazila sa svih strana... sa neba, putem... iz oblžnje reke u koju su se ulivali nabujali planinski potoci...

Ni našu kuću nije zaobišla tolika količina vodurine. Sobe su bile pune vode. Voda se prelivala preko prozora, ulazila u kuću kroz sve moguće otvore i šupljine. Moja baka i ja smo bili sami u kući, kada je ona komandovala brzu evakuaciju.Tako je ona je prva je na kauču isplovila iz poplavljene kuće, a ja sam je, iako SAMOUK, striktno pratio na KLAVIRU! BEZ DANA VEŽBANJA!!!

Jutro je svanulo,

Sunce je granulo,

Kao kap rose kanulo,

Nežno mi te probudilo.

 

U meni je ludilo,

Požudu pobudilo,

I baš mi se svidelo,

To što se dogodilo. 

 

Sve se zapalilo,

Srce mi je gorelo,

I nije odolelo,

Jer je tebe osetilo.

 

I osetilo i dodirnulo,

Da i sve se spojilo,

Telo mi se znojilo,

Dok je tvoje mazilo...

MAZILO, MILOVALO, DODIRIVALO, GRLILO,  LJUBILO...ah... KAKVO LUDILOOOOOO!!! 

Još podrhtava...

Sačuvaj me za tmurne kisne dane
da ti mjesto tuge drustvo pravim,
sačuvaj me za zime duge njene noći hladne
mjesto pokrivača da te grijem,
sačuvaj me za topla ljeta kada
se ljubav rađa,
da i tebe neko ljubi u pijesku.
ma sačuvaj me bar kao stvarčicu
ili namjestaj u kući,
ako me ne bude

"Zločin je mrziti djevojku koju si jednom volio; takav završetak priliči divljačnim duhovima. Dovoljno je biti ravnodušan: onaj ko mržnjom završava ljubav, ili još voli, ili će mu biti teško prekinuti."

Ovidije

 

 

"U času smrti polagat ćemo ispit o ljubavi. Ako ga položimo, zauvijek ćemo se preseliti k Ljubavi."

Michel Quoist

"Ljubav nikad ništa ne zahtijeva, već samo daje. Ljubav samo pati, nikada se ne kaje i nikada se ne sveti."

Mahatma Ghandi

"Savršena ljubav doista je rijetka... Zaljubljeni uvijek moraju imati profinjenost mudrih, prilagodljivost djece, osjetljivost umjetnika, razum filozofa, smirenost svetaca, snošljivost učenjaka i snagu samopouzdanih."

Leo Buscaglia

"Ljubav je uvijek otvorenih ruku. Otvorenih ruku dopuštate ljubavi da dolazi i odlazi kako želi, slobodno, jer bi ona to ionako činila. Ako pokušate zarobiti ljubav, shvatit ćete da držite samo sebe."

Leo Buscaglia

"U ljubavi je sve dopušteno: lukavost, vještina, himba i prevara."

Jean de La Fontaine

 

"Ljubav je poput rata: lako ju je započeti, ali vrlo teško zaustaviti."

H. L. Mencken

"Nikad nije zaista ljubio onaj koji misli da je ljubav prolazna."

Johann Wolfgang Von Goethe

 

"Ako me moraš voljeti, neka to ne bude ni zbog čega drugoga nego zbog same ljubavi."

Elizabeth Barrett Browning

Svako od nas teži određenom modelu savršenstva i određenom opsegu u kojem želi da bude savršen. Recimo u ljubavi ili u poslu kojim se bavi, u odnosima sa okolinom, moralnom savršenstvu...

Međutim biti savršen jako je teško. Praktično nemoguće. Uvek postoji nešto što nam nedostaje. Više ili manje. Čak ne postoji ni savršena kopija - original falsifikata.

Čovek nije rođen da bude savršen. Recimo u slučaju male nužde on još i može da potrči, a da nema posledice. Međutim, u slučaju velike nužde, kada bi bilo najpotrebnije potrčati maksimalnom brzinom, e to je rizično i prosto nemoguće.

 

Znam da želiš da me vidiš...

Osećam to, i budi sigurna da doći će dan,

Doći će tren, kada želja postane stvarnost.

Iznenadiću te...pojaviću se kao sudbina,

Pred tvojim vratima ljubavi...pokucaću...

Otvoriće se rajski vrtovi iz snova naših,

Zaslužili smo to...znam...anđele moj...

Neko od gore vidi sve..

Prati, dodeljuje i raspoređuje.

Doći će dan kad strpljenje isčekivanje pobeđuje.

Ćutaćemo, a pogledi naši pričaće priču,

Priču života, priču o ljubavi...

Jedina moja...ne to više nisu snovi,

Sve je stvarnost...ti i ja, jedno kraj drugoga,

Ruke pružamo, dodirujemo se nežno i stvarno.

Tvoje usne više ne sanjam, sada ih nežno ljubim...nežno...

Milujem ti lice...to lice andjela....

Gledam te oči boje safira i kupam se u njima,

U moru sudbine...

Tvoj osmeh iz snova, sada je moj.

Osmeh tvoj...

Leti ka meni i donosi radost...

Istančani osećaj topline, osećaj koji spoznajem...

Vrata srca mog su otvorena samo za tebe...

Eh...kako sam srećan, opijen od ljubavi,

Radosti i nežnosti, dosanjanog sna pretočenog u stvarnost.

Ako te ima...Bože, pusti da traje...ljubav ova iskrena.

Počinje dan, počinje život...želeli smo to,

Svet je naš, ljubav nas vodi...sledimo taj put.

Ne znam kada si postao Sunce u kišovitom danu,

ali znam da si moje Sunce i kada Sunca nema,

kada je napolju sve ružno, tmurno i nepogoda se sprema.

 

Ne znam kada si postao sjaj u očima,

ali znam da moje oči sijaju dok te gledaju,

tvoja slika je u njima bistra, netaknuta, čista...

 

Ne znam kada si postao osmeh,

ali usne osmeh prave čim se vide obrisi

tvoga tela, lica, glave...

 

Ne znam kada si postao misao

koja ne napušta glavu,

ali znam da na tebe pomislim

trideset puta u jednom danu.

 

Ne znam kada si postao potreba,

ali znam da moja potreba jesi,

365 dana u godini se pitam gde si,

kada ću te sresti...

 

Ne znam kada si postao trenutak sreće,

moja nada, predmet mojih želja,

ali trenuci sa tobom mi donose nemerljivu sreću,

od tebe nemam potrebu veću,

jer ti si predmet mojih želja, junak mojih snova,

osvajač moga srca - konstantno zbog tebe i za tebe kuca...

Zeljna sam tvojih usana da na njima ostavim tragove ceznje shto me prozimaju celu i cine da sam u svakom trenutku beskrajno tvoja i samo tvoja......Krv u meni vri, oci se zacakle od same pomisli na tvoj pogled kojim si me onog trenutka u svom prisustvu obasjao i od kojeg zivim danima.....Cini mi se kao da si sav moj svet ucinio svojim............Osecam te u srcu svom, tako velikog, tako mocnog i gledam u oci koje mi isijavaju beskrajnu ljubav u koju tonem svim svojim bicem...... Moj si osmeh jer smeshkam se kad na tebe pomislim..... Moj si dah, jer dishem kad u mislima vladash svojim predivnim postojanjem..... Moje si sve... i dobro znash... kad me pogledash......I u svakoj mojoj reci ti mozesh osetiti sebe.....Cini mi se da sve shto govorim to si ti, jer sve shto mislim to si ti, tako nezamenljiv u meni.....Sve boje ljubavi mog srca nose tvoje ime i otkucaj snen prati zvuk tvog disanja, svakog trenutka, na svakom mestu, sa svakim mojim korakom........Priznacu ti da razmishljam u ovom trenutku kako te grlim svojim rukama i kako uzivam u zagrljaju punom topline..... Sve neznosti pretacu se medju nama kao zvezde visoko na nebu kad shalju svoje prekrasne osmehe vecnosti..... A to si ti meni, moja beskrajna zvezda shto me toplinom i sjajem iz dana u dan cini neopisivo sretnom.....Budim se mislima na tebe i sa tobom mi pocinje dan.....I svakog trenutka si tu, deo mene...........A misli me vode, do tvojih usana.... Svojim poljupcima mi sve govorish.....Reci postaju suvishne.....Taj zagrljaj i dodiri ocrtavaju tajne u nama..........Razmishljam najdrazi svakog trenutka o tebi..... U mojim se mislima jasno ocrtavaju boje tvog lica.....Pred a mnom se otvaraju tajne rizicne ljubavi u koje te uvodim bez imalo straha....Jer znam da ti si taj..... Jer znam da si moj svet, a ja tvoj.....Jer znam da smo jedan te isti svet, prekriven pahuljicama najdubljih osecaja...........Zahvaljujem zivotu shto mi te dao, sretna sam jer u ovom svetu postojish takav kakav jesi, pun ljubavi kojom me blagoslovljavash pri svakom mom udisaju i izdisaju..... A ti znash da ti je moja dusha poklonjena sa svom ljubavi koju nosim u sebi i koju svakog trenutka mozesh osetiti u mojim recima.......I svemu shto cinim potaknuta tobom, moj najdrazi......

Voli te tvoja jedina.................

U NOCI OVOJ

DOK SENE GRADOM PLESU

TI I JA

KAO SKITNICE LUTAMO

ZAGRLJENI IDEMO

ULICAMA PUSTIM...

 

U KISNJOJ NOCI

HLADNOJ, JECAJU STABLA

POD NALETOM VJETRA

I KROSNJE SE TUZO KLANJAJU

SKRIVAJUCI DVE SENE STO JOS NE SPAVAJU.

Sva Moja Osecanja I Moje Misli, Sve Moje Reci I Moja Cekanja I Nadanja...

Mogu Ispricati Samo Moje Suze Moji Najbolje Prijatelji
Jer One Su Sve Sto Mi Je Ostalo.
Iz Njih Ce Se Stvoriti Jedna Velika Proslost,
Jedna Vecnost Sa Pustim Zidovima...
A Na Kamenu Gde Sledice Se Suze,
Ostace Samo Jedna ljubav..
Ljubav U Mojim Stihovima

 

Ovo sam morala da postavim jer je stvarno prica prelepa..................

 

 

Putovao jedan čovjek dalekim i nepoznatim gradovima i mjestima tragajući za novim spoznajama,sam ali ne i usamljen.I tako jednom dođe u neki mali gradić na rubu pustinje,prošeta njegovim ulicama i na prozoru neugledne kuće ugleda-ženu svog života.(kako? -pitate se,kako je znao da je to žena njegovog života? Jednostavno tako nešto se ne može prepoznati.No idemo dalje) I žena ugleda njega i brzo se skloni s prozora.On požuri na vrata,pokuca,najprije tiho,zatim sve jače i bučnije ,svedok napokon ne začuje ženski glas: -Tko je?- Ja sam,odgovori muškarac znajući da ona zna tko je on. -OTVORI MI!Nakon nekoliko trenutaka tišine,žena reče:-Žao mi je ,ne mogu ti otvoriti.Ovdje nema mjesta za dvoje. Zgranut,razočaran i žalostan čovjek postoji još neko vrijeme pred vratima,a zatim se udalji sporim korakom,zauvijek obilježen ovim iznenadnim susretom.i prođe neko vrijeme ,možda nekoliko sati ,možda nekoliko dana,ljubav mu ne dade mira i on se opet vrati na prag svoje voljene.Pokuca,tiho,pa sve snažnije,pričeka neko vrijeme,a onda začuje korake po stepenicama i ženski glas koji upita: -Tko je?- Ja sam,odgovori muškarac.Žena zašuti nekoliko trenutaka ,a onda s dubokom tugom progovori:-Žao mi je ,ne mogu ti otvoriti .Ovdje nema mjesta za dvoje. Sad je tuga preplavila i njega,zamračila dan,prignula tijelo k zemlji.Teškim i sporim korakom muškarac napusti prag žene svog života,riješen da otputuje iz tog tužnog gradića u kojem je proklet gubitkom najvažnijeg što je ikada sreo na svojim brojnim putovanjima-LJUBAVI-. I otputi se u neke druge krajeve ,druge gradove,upozna nove žene,nauči nove istine i zaboravi stare zablude,da bi opet jednom došao natrag.Ponovo na prag žene svog života.Bojao se hoće li je zateći tamo gdje ju je i ostavio,glas iza vrata koja nikako da se otvore,lik na prozoru čiji trag još uvijek blista njegovim vidom.Pokuca,najprije tiho pa sve snažnije,začuje korake na stepenicama,a onda glas,njezin,zvonak i isti:- Tko je?- Ja sam,odgovori joj.Nakon kraće šutnje,žena umorno i razočarano,poznatim riječima uništi njegovu nadu: Žao mi je ,ne mogu ti otvoriti . Ovdje nema mjesta za dvoje. I čovjek ode.Ovog puta pomisli da je to zauvijek,ode da se ne vrati na to mjesto boli i nerazumijevanja.Ode u pustinju,odvoji se od dotadašnjeg života,hladno i oštro kao nožem.Ode u mir,meditaciju,upitati svoju dušu zašto je tako moralo biti,zašto je uopće sreo ljubav,zar samo zato da dozna kako je ona drugo ime boli?I prođu godine,možda i cijelo desetljeće.Jednog dana,već star i pomiren s životom,odluči pokušati još jednom.Samo jednom i nikad više.Ako je ona još uopće tamo,ako se uopće odazove njegovom kucanju,barem da joj začuje glas još jednom prije nego sve pođe odakle je i došlo.I pokuca na vrata male,neugledne kuće,pokuca snažno iako već staračkom rukom,ozari se dječjom radošću na škripu stepenica pod njezinim nogama,gotovo zastenje pod teretom njezinog glasa:-Tko je?A onda pričeka trenutak,još samo trenutak,još jedan....... Muškarac sakupi svu svoju nepotrošenu snagu i svu mudrost svoga srca zbije u samo dvije riječi:-Ti si. I vrata se širom otvore......

 

 

Nadam se da vam se prica svidela.....to vam je kao kad nekog odbijate da budete sa njim u vezi ,a on neprestano navaljuje jer vas stvarno voli.....Verujte tim mushkarcima jer im je zaista stalo do vas i koliko god puta bio odbijen od vas on ce se uvek vracati jer on vas smatra svojom"zenom zivota"........

 

 

 

Osetis li pre sna
dah ti lebdi iznad usne
preko obraza ti klizne
sve do tvoje kose guste...
Pa se zaigra u trenu
labirintom temena
i kad pokupi tvoj miris
odleprsa tad u mrak...
TO SAM JA...
To te moje ruke grle
iz daljine......
Pre sna ja ti dodjem
tek onako da te dirnem
i prevarim sama sebe
da sam tu kraj tebe
da ti gledam oci
sklopljene za nas......

Volela bih da si kraj mene, da mogu usnuti i odploviti u zemlju ljubavi...Volela bih da mogu gledati tvoje oci u kojima vidim svoj odraz, iz kojih isijava toplina ljubavi i srece... Volela bih da me tvoje ruke grle, da me odvedu u zemlju ljubavi...Volela bih da mogu zaustaviti vreme i uzivati u tvom zagrljaju, poljubcu, pogledu... Ti si taj sto me cini sretnom...Hvala ti... Hvala ti na svakom osmehu koji mi pruzas i koji izmamis iz mene svaki put ponovo pri svakom susretu sa tobom, hvala ti za sve... Hvala ti na svakom trenutku provedenim sa mnom... Hvala ti sto si uopshte uz mene.... Ali kriv si... Jer moje misli kada nisi samnom putuju prema tebi... Kriv si jer svaki tvoj pogled cini me sretnom... Kriv si jer nikog ne dozivljavam osim tebe... Kriv si za moje suze koje klize niz moje lice u kasnim nocnim satima kada te nema, a trebash mi... Zelim te voleti najvise sto mogu.... Jer jednostavno te volim ...

Volim ovaj osecaj..... Volim kada se osecaji mesaju i ispadne dobro...........
Opet sam sretna, osecam da letim i da se ponekad nalazim na sedmom nebu.... Zadovoljna sam, zadovoljna zivotom.....
Nista ne moze biti savrseno to sam shvatila ali pomirila sam se sa cinjenicom da cesto padnem ali vazno je dignuti se... Nastaviti gde si stao, i to sa jos vise ponosa.... Kad se stara vrata zatvore, nova se otvore.... kazu ljudi.... Cini mi se da ja biram, biram koja cu vrata da otvorim.... Zelim igrati na sigurno, ali opet volim kartu sve ili nista, da radi se o osobi koju volim.... Nekada sam mislila da ljubav dolazi sama.... A danas mislim da se ona mora zasluziti.... Da se za nju treba potruditi.... Korak sam do sna,sretna i opustena,vedra i nasmejana.....Nakon toliko vremena opet sam se zaljubila..... Ovaj put na drugaciji nacin,potpuniji.... I sta je najvaznije, sa uzvracenom ljubavi..........

 

Bila si neko koga sam dozivao,

na javi...u snu...stalno prizivao.

Bila si neko koga sam čuvao,

po kiši, na suncu...kad je vetar duvao.

Bila si neko sa kim sam se budio,

milovao nežno, dodirivao i ljubio.

Bila si neko o kome sam maštao,

zvezde skidao, kome sam praštao. 

Bila si neko koga sam slikao, vajao,

za koga sam ginuo, iza koga sam stajao.

Bila si neko kome sam se klanjao,

kome sam verovao, koga sam sanjao.

Bila si neko čiji je bol i mene boleo,

da... bila si neko koga sam VOLEO.

 

Ne, nema te više,

nestala si poput rose, poput letnje kiše.

Nema te više...i tužan pesnik redove piše,

piše i briše po hartiji vlažnoj...suza je sve više.

On i dalje piše, piše tugu... i bol svoju,

seća se svega, plače, i zamišlja ruku tvoju.

U mislima svojim je steže, jako, sve jače,

sa sobom se bori...al' piše... i plače.

Duša mu vene, umire, nestaje polako,

ponavlja u sebi: Zar je moralo tako?

Pitanje stoji, gde li je to pogrešio,

zašto te je izgubio, zašto  nije to drugačije rešio.

RUBIKON si njegov, njegova bol, i mračna svest,

KOCKA JE BAČENA - ALEA IACTA EST!

Otvorih Teske Kapke, Polako ISsanjivo Ne Sluteci Sta Ceka Moje Jos Sanjive Oci. Protrljah Ih... Prvo Sto Sam Ugledao Bio Je Tvoj Lik. Pomalo Mutan, Ali Ipak Tvoj. Lagani Smesak Mi Se Stvori Na Usnama... Volim Ugledati Tvoje Prelepo Lice S’ Ranim Jutrom, Jer Onda Znam Da Mi Je Ceo Dan Lepsi ,Veseliji... Dizem Ruke U Zagrljaj Da Te Privinem Blize K’ Sebi. Prihvatas Moj Zagrljaj I Ucinis To Tako Nezno I Polako Da Mi Se Ucini Da Jos Sanjam... Kako Je Samo Divno Imati Nekoga Ko Te Je Naucio Ponovo Voleti, Ljubavne Snove Sanjati,Svet Gledati Drugim Ocima Prazninu U Srcu Popuniti... Nekoga Ko Voli Tebe Zbog Onoga Sto Jesi. Nekoga Ko Se Ne Smeje Tvojim Snovima, Vec ih Sanja S’ Tobom. Nekoga Kome Nije Tesko Nista Nciniti Za Tebe.Na Nekoga Ko Ne Okrece Ledja Losim Stvarima Medju Vama, Vec Pruza Ruke I Daje Pogled Pun Razumijevanja Za Oboje. Ti Si Sve To, Jedino Moje. Kada Sam Te Prvi Put Upoznao Bio Sam Usamljen Bez Igde Ikoga Razocaran U Ljubav,Bio Sam Ocajan Mislio Sam Da Za Mene Sreca Ne Postoji! Mislio Sam Da Je Za Mene Sve Izgubljeno!!!! Ti Si Bila Moj Andjeo Cuvar Ti Si Bila Jedina Koja Je Prepoznala Cak I Ispod Maske Nasmejanog Lica Tugu U Ocima Mojim!! Ti Si Bila Prva Koja Mi Je Pruzila Ruku U Moru Tuge Da Me Spasis Od Zlih Talasa Koji Su Me Dugo Potapali Na Dno!!!Ti Si Bila Ta Koja Si Vratila Dusu U Napusteno Telo!!!! U Pocetku Bila Si Mi Kao Sestra!! Trcao Bih Ti U Zagrljaj Cim Bih Te Ugledao Za Jednu Mrvicu Ljubavi Koja Je Za Mene Bila Velika Kao Planina!!U Tvom Zagrljaju Sam Se Osecao Sigurno,Osecao Sam Da Vise Nisam Na Dnu Osecao Sam Da Ipak Nije Sve Izgubljeno I Da Postoji Neko Na Ovome Svetu Kome Je Stalo Do Mene !!! Iz Dana U Dan Cekao Bih Te Kao Dete Koje Ceka Bombonu Tako Sam Ja Cekao Tu Mrvicu Tvoje Ljubavi Koije Sam Skupljao u Srcu Kao Kockice!!!Brojao Sam Ih Svaki Dan Nisi Mogla Da Zamislis Koliko Sam Srecan Bio Kad Bih Svaki Sledeci Dan Brojao Jednu Vise. Sada Kad Se Setim Tih Starih Dana Kad Si Za Mene Bila Kao Sestrica Mala! Bila Si Svaki Dan Samnom A Ja Sam Bio Srecan Zbog Nas,Nikad Nisam Ni Pomisljao Na Nas.Gledao Sam Te Velikim Ocima A Zasto To Nisam Ni Znao,Kasnije Sam I To Saznao!!! U Pocetku Nisam Ni Primetio Da Sam Se U Tebe Zaljubio.Svakim Razgovorom I Svakim Pogledom Imao Sam Vise Pomisli O Nama!! A Onda Iako Malo Stidljiv Sa Strahom u Srcu Da Mi Zbog Toga Ledja Ne Okrenes Usudio Sam Se I Tvoje Usne Poljubio!!!Shvatio Sam Tada Bas U Tom Trenutku Da To Bila I Tvoja Zelja O Kojoj Si I Ti Sanjala Kao I Ja Jako Dugo!!!! I Ko Bih Rekao Da Ce Od Svega Toga Ispasti LJubav Moga Zivota Sada Mogu Da Joj Se Zahvalim Na Svemu Sto je Ucinila Za Mene I Na Svemu Sto Cini Za Mene Za Svaku Neznu Rec, Za Svaku Rec Utehe,Za Svaki Nasmejan Dan!! I Sada Shvatam Reci Drugih Da Se Prava Ljubav Ne Trazi Ona Sama Dodje!!!!!

Provodim noc bez sna,

sama umorna čekanjem,

bez ljubavi tvoje nesrećna

i cela opijena kajanjem.

 

Kajem se

jer si postao moje sve!

Ušetao u srce bez pardona...

Ispunio sve moje sne,

dok je tvoje ispunila ona!

 

Nikada te imala nisam

iako volim te ludo,

necu te ni imati, znam,

jer za to je potrebno je čudo!

 

Izmedju nas postoji razlika,

sa tim ja moram da zivim,

jer za tebe je suviše velika

i ja te zbog toga ne krivim

 

Ali,  ogroman bes osećam

očajanje koje nije malo,

u mislima se stalno tebi vracam,

u mislima, jer mi je jos to ostalo!!!

 

Ti odlazis i nema te vise,
ti odlazis i sve se brise...
Ti si deo mojih proslih dana,
zbog tebe je na mom srcu rana... 
Ti odlazis i nacices drugu,
na mom srcu ostavljas samo
vecnu tugu...
Zbog tebe cu uvek suze liti,
zbog tebe cu vecno plakati
i nesrecna biti...
Tebe sam volela, volim, i volecu.
Zbog tebe necu nikad
saznati za srecu...
Sad dok sam sama i to bez tebe,
proklinjem druge,proklinjacu sebe, 
smedja kosa i zelene oci tvoje,
zakljucase srce moje...
Zbogom ljubavi moja,
nocas sam jaca od tuge...
Zbog tebe krijem suze,
i moje patnje duge...
Zbogom dragi necu te kleti,
zar moze dusa bolna voljenom
da se sveti...
Idi nek te sreca prati,
ne pitaj vise za mene,
ja cu se secati tebe
dok moja dusa dise...
Zbogom sudbino moja
nosicu te sa sobom...
U jesen ruze venu,
a ja cu vecno za tobom...
Tiho me se iz grudi jecaj ote,
"STA MI TO RADIS PROKLETI ZIVOTE"...

I opet po ko zna koji put sedim ovde i gledam kao i svaki dan u ova cetiri zida,pocnem tako da razmisljam o svemu a najvise o nama....Ova ceznja za tobom me slama do poslednjeg daha.....znam da nisi tu i da se uvek ne moze,mozda to ja trazim nesto nemoguce ili ne ostvarajuce...Svakog dana mi nedostajes sve vise i vise...Uvek pogledam hocu li te makar videti na tren al opet sve je uzalud....Ko kaze da ljubav ne boli taj laze ili nikada nije istinjski voleo.....Srecan je onaj ko u tvojoj blizini boravi....zavidim mu...Eh da sam te srece no nisam samo jedan zagrljaj bih mi znacio cela vecnost....Da samo mogu osetiti tvoju bliskost...tvoju toplinu...tvoju ljubav koju mi darujes preko malih ekrana....Mnogo toga zelim ali za sada moram samo ovako da se zadovoljim da te imam...Koliko puta sam proklela ovu daljinu koja je najveci problem u svemu ovome....koliko puta sam pozelela kad ujutru ustanem da tebe ugledam pored sebe...al znam da ti nisi tu vec u svom krevetu negde daleko snivas i sanjas najlepse sne...Koliko puta sam ti pruzala ruku sa tom namerom da ces je dotaknuti....Eh koliko samo ne naspavanih noci jer u mislima te imam.....niko nezna niti moze znati kako se ja osecam jer nemam tebe pored sebe...kad bih bio samo malo blize...eh kada bih nego nisi vec nas dele kilometri i kilometri...Moram ti jedno reci da te volim kao sto nikada nikoga nisam volela do sada...toliko si mi usao u srcu da si urezao svoje ime za sva vremena i to ime se nemoze nikada izbrisati iz njega.......vecno ces biti urezan u njemu i da mi nisi sudbina mozda i nisi taj pravi znaj da te nikada u svom zivotu nebih zaboravila...jer si ostavio mnogo traga.........a u mom zivotu si se pojavio iznanada....Volim te kao sto je zori potrebna rosa..volim te kao sto je suncu potreban zrak....ma bre VOLIM TE i VOLECU TE ZAUVEK.... 

Od pre izvesnog vremena, svedoci smo oluje u svetskim finansijama, prouzrokovane raznoraznim pogrešnim potezima svetskih i belosvetskih finansijera ( čitaj moćnika ).

 Evo jedne priče koja na plastičan način objašnjava šta se zapravo dešava.

Došao  jedan gospodin, zvaćemo ga Tašna, mašna i kravata u gradić na obodu velike prašume. Odseo u jedinom hotelu koji je tu postojao, i u lokalnom listu objavio oglas sledeće sadržine:

ZA SVAKOG DONEŠENOG MAJMUNA, PLAĆAM 10 $.

Lokalno stanovništvo, znajući da je prašuma puna majmuna, pojuri da ih lovi i prodaje dotičnom gospodinu, koji je ulovljene majmune uredno isplaćivao. U prvom krugu je otkupio

10.000 majmuna x 10 $ = 100.000 $

Kada je na slobodi ostalo malo majmuna i bivalo ih je sve teže i teže uloviti, gospodin je podigao otkupnu cenu na 20$ po majmunu.

Meštani su se nekako organizovali i sa mukom gospodinu prodali

5.000 majmuna x 20 $ = 100.000 $
Opet je ponestalo majmuna i dotični je odlučio da podigne cenu otkupa na 35 $.

Najuporniji lovci su ulovili sve što je preostalo od majmunske populacije i isporučili

1.000 majmuna x 35 $ = 35.000 $

16.000 majmuna je gospodin platio 235.000 $

 Tada je lovu i otkupu došao kraj. Nije bilo više robe ( čitaj majmuna ) za otkup.

Nije vredelo ni to što je gospodin Tašna, mašna i kravata podigao otkupnu cenu na 50 $.

 Iznenada je gospodin otputovao iz grada, i nedugo zatim poslao svog podređenog radnika, da predloži lokalnom stanovništvu sledeće:

POGLEDAJTE OVE KAVEZE, PUNI SU MAJMUNA KOJE JE MOJ ŠEF KUPIO ZA  SOPSTVENU KOLEKCIJU. PREDLAŽEM VAM DA IH KUPITE ZA 35 $ PO KOMADU, I KADA SE ŠEF VRATI ON ĆE VAM IH OTKUPITI PO POSLEDNJE PONUĐENOJ CENI OD 50 $ PO MAJMUNU.

Meštani lovci su se zamislili, teškom mukom sakupili novac i otkupili

16.000 majmuna x 35 $ = 560.000 $

 Očekivali su gospodina da se vrati, trljajući ruke i razmišljajući o zaradi od 475.000 $

 Međutim, šta se dogodilo? Od tog dana nisu više nikada videli ni gospodina Tašna, mašna i kravata, niti njegovog radnika. Izgubili su sav novac koji su teškom mukom stekli.

Ostali su začuđeni i nemo posmatrali kaveze prepune majmuna.

 Nadam se da sad imate bar nekakvu predstavu kako funkcioniše finansijski sistem u Svetu.